Doktorski moral u evrima

Naše zdravstvo je odavno na kolenima, dotukla ga je takozvana reforma kojom su ozakonjeni kriminal, korupcija i mito. Ovo tvrdi dr Nevenka Dimitrijević, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Dr Nevenka Dimitrijević, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije

 

Smatra da nas je ta reforma više nego ikada udaljila od Evrope i za haotično stanje direktno optužuje Ministarstvo zdravlja i ministra. Za hapšenje lekara na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu kaže da je podmetnuta afera kako bi se prikrili daleko veći problemi.
 

Verujete li u grehe pohapšenih lekara?

- Ne verujem u tvrdnju da su lekari davali deci veću dozu citostatika od predviđenih strogih normi zarad profita. Monstruozno je za tako nešto optužiti te lekare. Za mito da, za trovanje ne. Moguća je zloupotreba donacija od nekih farmaceutskih kuća.
 

Ali, lekari su i osumnjičeni za uzimanje i para od farmaceutskih kuća?
 

- Nema konkretnih dokaza, ali je tačno da su neke činjenice upućivale na takvu mogućnost i na tu grupu doktora, što je poražavajuće za lekarsku struku. Ne samo da to nije prijatno, već zbog ovog događaja više nismo ni ponosni na svoju struku.
 

Ova grupa lekara je, navodno, bila povezana i s aferom u Sloveniji?
 

- Ova grupa lekara povezivana je sa farmaceutskim kućama "Roš" i "Novartis", ali te kompanije ne bi trebalo doživljavati kao neke kriminogene ustanove. To su poznate svetske firme koje imaju svoju politiku sprovođenja kliničkih studija.
 

Šta to znači?
 

- Takve firme imaju određene fondove, odnosno nagrade za doktore koji za njih odrade određene poslove, obično rade studije za koje dobijaju autorski honorar.
 

U pomenutoj aferi je reč o prljavim poslovima?
 

- I za te prljave radnje ne možemo samo optuživati farmaceutske kuće. U ovako sumnjivom poslu učestvuju i klinike i njihovi lekari. Recimo, te pojave dešavaju se najviše prilikom sprovođenja četvrte faze kliničkih ispitivanja nekih lekova, iako za tu fazu ispitivanja moraju da znaju sve relevantne institucije u Srbiji, od Agencije za kontrolu lekova, preko zdravstvene inspekcije do policije... Međutim, farmaceutske kuće daju takve lekove besplatno samo onim koji obavljaju ispitivanja.
 

A šta je sa pacijentima na kojima se ispituju ti lekovi?
 

- I ti pacijenti moraju biti temeljno upoznati sa rizikom i tek posle toga dobrovoljno potpisuju pristanak da žele da učestvuju u tom ogledu. Nezakonite radnje nastaju nakon završetka te četvrte faze. Doktori koji su te lekove dobijali džabe sada se obavezuju da prepisuju te medikamente koje su proučavali na svojim klinikama. E, tada dolazi do sumnjivih rabota. Odjednom počinju baš na tim klinikama da se istiskuju provereni lekovi koji su do tada bili na upotrebi i naglo počinju da se pacijentima daju ti novi lekovi koji su, po pravilu, veoma skupi.
 

To davanje besplatnih lekova kasnije se, dakle, pretvara u ucenu?
 

- Posle dve godine lečeni moraju da ih kupuju za svoje pare i moraju da ih piju do kraja života. A pošto ti citostatici na godišnjem nivou koštaju i do 150.000 evra, može se samo pretpostaviti šta sve zbog te zarade farmaceutske kuće čine. Ovom prljavom igrom krše se sve moralne norme. I što je najgore, reč je o skrivenoj uceni pacijenata, što je dvostruki kriminal.
 

Zašto ljudi pristaju na takve uslove?
 

- I lekari i pacijenti pristaju na te uslove jer podležu nekim pritiscima i nemaju izbora. Farmaceutske kuće nude svoj lek da bi se klinički ispitao, a kad se utvrdi njegova vrednost, počinju ucene. Ali, ponavljam, ni u ovakvim situacijama farmaceutske kuće ne snose glavnu odgovornost, već klinike i lekari, pre svega. Zbog ogromnih honorara farmaceutskih kuća, klinike uvlače lekare u ove igre.
 

Korupcije je i ranije bilo?
 

- Otkako se otvoreno priča o korupciji u srpskom zdravstvu, zna se i ko je uključen u taj lanac. Pitanje je samo da li će državni organi zaustaviti korupciju. Najnovija hapšenja liče mi na aferu kojom treba da se zataškaju neki drugi mnogo veći problemi u zdravstvu i u državi. Unapred je pripremljena osuda tih lekara, a da istražne radnje gotovo i nisu počele.
 

Znači li to da imate iskustva sa takvim slučajevima?
 

- Iz dosadašnjeg iskustva znam da su u Srbiji uvek stradali sporedni, najmanje krivi ljudi, a po strani su ostajali tvorci korupcije. I zbog toga ne verujem u krivicu ovih uhapšenih ljudi, bar ne u obimu u kakvom se prikazuje.
 

Branite svoju struku?
 

- Nikako. Upirem prstom na nedostatak pravnih regulativa. Otkriću, srpsko zdravstvo još nema pravnu osnovu koja reguliše pojam stručne greške. A to mora da se definiše zakonom - šta je lekarska greška, šta je krivično delo, šta je neželjeni ishod neke bolesti.
 

Ko sprečava da se ti zakoni donesu?
 

- Nemamo instituciju koja obezbeđuje uslove za donošenje tih zakona. Sindikat lekara pokušava da doprinese stvaranju uslova za donošenje takvih propisa. Ali zbog stalnog miniranja od Ministarstva zdravlja, nemamo načina da ostvarimo tu ideju.
 

Upirete prstom na reforme u srpskom zdravstvu?
 

- Tom nakaznom reformom uništene su proverene vrednosti, izbrisana je hijerarhija, potpuno izgubljena kontrola nad svim zdravstvenim ustanovama. Uništen je sistem organizacije posla, obezvređena zdravstvena knjižica, ponižen pacijent kome se svakodnevno zakidaju ili oduzimaju prava.
 

Ko su krivci?
 

- Činjenica je da sve projekte koji su u vezi sa reformom rade ljudi iz Ministarstva zdravlja. A oni su uništili preventivnu zaštitu, uništili stomatologiju, pa danas u toj oblasti vlada tragično stanje.
 

Smatrate li da je reforma podstakla divljanje korupcije?
 

- Mnoga zakonska rešenja dala su krila korupciji u srpskom zdravstvu. Na primer, liste čekanja su postale osnovne poluge mita. Zakonom je regulisano da možete odmah biti operisani u državnoj bolnici - ako platite. Normalan čovek se pita kako može u državnoj bolnici u isto radno vreme da bude čovek operisan za svoje pare, a ne može o trošku Fonda, već mora da čeka dve godine. Osim toga, lekar u državnoj bolnici može da se bavi dopunskim radom i vanstandardnim uslugama. Zakon mu je omogućio da osiguranicima uzima pare po nekoliko osnova. I to mu je malo, pa pacijente usmerava ka privatnim ordinacijama, čiji je on vlasnik, i tu ga finansijski dokusuri i to sve po zakonu. Ima li ovom bezumlju kraja?
 

Kako biste opisali stanje u srpskom zdravstvu?
 

- Očaj je najblaža definicija. Očajni su pacijenti jer ih čerupaju preko osiguranja, participacija, plaćanja vanstandardnih usluga i preko privatnih ordinacija. I, što je najgore, tako ojađenom pacijentu niko ne garantuje kvalitet pruženih usluga. I lekari su očajni, negativna selekcija oterala je najbolje ljude i stručnjake u drugi plan. Danas u srpskom zdravstvu ima sve manje ljudi koji obolelom zaista mogu da pomognu. Sve manje je onih lekara koji mogu da leče!