Premijerka na čelu Prajda
Peta po redu, za poslednjih 17 godina, Parada ponosa održana je juče u centru Beograda. Oko 300 učesnika okupilo se na Cvetnom trgu, odakle su krenuli u šetnju do Trga Republike.
Ovogodišnji Prajd je održan pod sloganom "Za promenu". Noseći zastave duginih boja, balone, uz muziku i pištaljke, učesnici parade su se bez incidenata prošetali centralnim gradskim ulicama, od Cvetnog trga, ulicom Kralja Milana, preko Terazija i Kolarčeve ulice do Trga Republike.
Političari u šetnji
Na ovogodišnjoj Paradi ponosa kao podrška u borbi za gej i lezbo prava učestvovale su mnoge poznate ličnosti. Osim premijerke Brnabić, tu su bili ministri Zoran Đorđević i Branko Ružić, zatim gradonačelnik Beograda Siniša Mali, predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović i mnogi drugi.
Za razliku od ranijih Parada i pokušaja Parada ponosa, ova je, kao i poslednje tri, održana bez incidenata, iako uz veliko prisustvo policije, koje je opet bilo mnogo manje nego prethodne godine. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je uoči početka Parade ponosa da očekuje da će Parada pokazati da svi građani imaju jednaka prava i da će proteći u najboljem mogućem redu, podsetivši da je prisustvovao svim paradama ponosa od 2014. godine.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da Srbija na današnjoj Paradi ponosa poštuje različitosti i da Vlada za sve građane obezbeđuje isti nivo poštovanja ljudskih prava. Ona je ocenila da njeno prisustvo Prajdu, kao i prisustvo ministara Branka Ružića i Zorana Đorđevića, daje jasan signal da je Srbija društvo koje poštuje različitosti.
Dolaskom desničarske Srpske napredne stranke na vlast, od 2014. godine svake godine se održava Prajd i prolazi bez ikakvih incidenata. Dok je na vlasti bila Demokratska stranka, ulice Beograda pretvarane su u ratno polje sa razbijenim glavama policajaca, huligana, razvaljenim izlozima, prodavnicama, dok je beogradskim prolazima vijugao miris suzavca i dimnih bombi.
Kontraprotest
Dok su učesnici Prajda na čelu sa političarima i javnim ličnostima šetali centrom Beograda, samo nekoliko stotina metara od njih održan je skup protiv Parade ponosa. Nekoliko desetina građana okupilo se kod crkve Svetog Marka na protestu protiv Prajda. Okupljeni su nosili transparente protiv Parade ponosa, zastave Rusije i crkvenu ikonografiju.
Ove godine šetnja je upravo opravdala taj naziv, bila je šetnja. Prajd je otvorila "kuma Parade ponosa", pevačica Jelena Karleuša. Uz veliki broj javnih ličnosti, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, šetnja je prošla bez ikakvih incidenata. Iako su centralne beogradske ulice bile blokirane, prisustvo policije bilo je mnogo manje nego ranijih godina. Žandarmerija i Brigada beogradske policije u opremi za razbijanje demonstracija bile su ipak na ulicama.
Mali broj građana na ulicama Beograda je i juče podsećao da se Beograđani i dalje gorko sećaju prethodnih Parada ponosa, pogotovo one iz 2010. godine kada je bilo velikih nereda.
Parade ponosa u Beogradu su poslednje tri godine protekle bez bilo kakvih incidenata. Međutim, istorija pokušaja gej i lezbo osoba da iskažu svoja uverenja šetnjom po centru Beograda, imala je buran početak.
Prvi Prajd je pokušan juna 2001. godine, kada su učesnici grubo prekinuti u šetnji, napadnuti i izudarani od strane ekstremnih navijača i ultradesničara. Kada je policija intervenisala i oni su napadnuti. Tada je povređeno 40 osoba.
Od tada se devet godina nije održavala Parada ponosa. Bila je planirana za 2009. godinu, ali je otkazana iz bezbednosnih razloga. Ipak, sledeće godine je održana. Oktobra 2010. godine održana je prva Parada ponosa sa adekvatnim policijskim obezbeđenjem. Dok je oko 1.000 učesnika šetalo od parka Manjež kroz centar Beograda, okolo njih vladao je pravi rat. Navijači, ekstremisti, držali su satima pod opsadom centar Beograda, koji su blokirali sa svih strana.
Bacane su dimne bombe na policiju, koja je uzvratila suzavcem, otimani su trolejbusi koji su gurani niz ulice prema policijskim kordonima, većina radnji u centru Beograda bila je demolirana. Epilog nemira bila su 132 povređena policajca i 25 građana, a uhapšeno je 249 osoba.
Sledeće četiri godine iz bezbednosnih razloga Prajd nije održavan, a prva sledeća šetnja je pod ogromnim merama bezbednosti ponovo pokušana 2014. godine, i održana. Ta Parada će ostati upamćena ne samo zato što je prva uspešna, već i po tome što se Andrej Vučić, brat tada premijera Aleksandra Vučića, sukobio sa Žandarmerijom koja je obezbeđivala skup.
