Gašenje poljoprivrednih instituta u Srbiji: Seljaku i seme zatrli
Gašenje Centra za strna žita u Kragujevcu, najstarije naučno-istraživačke ustanove na Balkanu nastale još 1898, još jedan je katanac na bravu prestižnih ustanova, a stručnjaci i poljoprivrednici tvrde da je cilj uništenje domaće poljoprivrede zarad inostranih interesa.
Sa kragujevačkim Centrom koji je za 119 godina proizveo više od 100 licenciranih i priznatih sorti žitarica na listi "otpisanih" je i Veterinarski zavod u Zemunu. Prema rečima poljoprivrednog stručnjaka Miladina Ševarlića, to čeka i Zavod za šećernu repu u Aleksincu, dok ostale ustanove dišu na škrge.
Stečaj umesto spasa
Sudbinu poljoprivrednih ustanova doživeo je i Naučno-istraživački institut "Kirilo Savić" koji je otišao u stečaj. Taj postupak je pokrenula je Rajfajzen banka zbog dugova. Imovina Instituta, zgrada u Beogradu i dve vile na Zlatiboru, odlukom Skupštine Instituta 2009. prebačeni su u vlasništvo republičke Direkcije za imovinu, iako zaposleni smatraju da je prodajom dela imovine Institut mogao da se izvuče iz krize.
Centar za strna žita je odobrenjem Vlade 2016. prešao u ruke kragujevačke vlasti, a lokalni parlament nedavno izglasao odluku o gašenju. Stoga u tom Centru smatraju da će se najplodnija zemlja oglednih polja pretvoriti u industrijsku zonu i ponuditi investitorima. Umesto 45 zaposlenih, ovom odlukom ostao je samo jedan. Da ni on nije na radnom mestu uverili smo se jer na pozive telefonom niko nije odgovarao.
Tržni centri na oranicama
Donedavni v. d. direktora Centra Blagoje Kovačević smatra da će u nepovrat otići 55 hektara najlepše zemlje, odnosno da će se prodati strancima, da grade tržne centre i ko zna šta još. Uveren je, kako je rekao za medije, da iza svega stoji vlast.
Partijske neznalice
Blagoje Kovačević je objasnio da je vlast u Kragujevcu već osnovala novi centar kako bi zaposlila kadrove, ali da ne znaju šta treba da radi.
- To je Centar za ruralni razvoj i poljoprivredu koji organizuje sajmove. Ne rade ništa, a primaju plate. Stalno zaposlenih je četvoro, a deset na određeno vreme i svi su partijski kadrovi. Preuzeće imovinu Centra, materijalnu i vredniju, stvorenu umom i duhom, licence za sorte strnih žita i naučne radove, a verujem da neće znati šta s tim - kaže Kovačević.
Kovačević je otkrio i da gradonačelnik Radomir Nikolić (sin bivšeg predsednika Srbije Tomislava) nije hteo da primi zaposlene i razgovara sa njima. Radomir Nikolić javno je prokomentarisao da to preduzeće ne radi i da je "praktično samo sebe ugasilo".
- Svakog meseca smo samo za njihove plate izdvajali oko dva i po miliona dinara, ali to više nismo u mogućnosti - kazao je Nikolić.
Zemunski Veterinarski zavod je privatizovan pre 12 godina, kada je 70 odsto prestižne ustanove preuzeo Dragan Đurić, vlasnik Zekstre i bivši predsednik FK Partizan.
Zavod je pre godinu dana otišao u stečaj, a Đurić je u maju ove godine priznao učešće u zloupotrebama tokom privatizacije u zamenu za godinu dana kućnog pritvora.
Plansko pustošenje
Ševarlić podseća da je i Zavod za šećernu repu u Aleksincu likvidiran.
- Princip je isti, različite su finese sistemskog planskog uništavanja agrarne nauke i poljoprivrede, posebno u centralnoj Srbiji - ocenio je ovaj stručnjak i republički poslanik za "Vesti".
Pomor junica
Miladin Ševarlić ističe da privatizaciju PK Beograd vidi kao uništavanje najvećeg proizvođačkog centra priplodnih junica, što je ogroman udar na srpsko mlekarstvo.
- Veterinarske stanice u Srbiji su privatizovane i bore se na tržištu, a sve klanice imaju sopstvenu kontrolu mesa, pa inspekcija može da ih proveri samo po nečijoj prijavi - sagledava Ševarlić loše stanje.
On ističe i da je Zavod za krompir u Guči u nezavidnoj poziciji, jer se održava na dva projekta u tri godine, zatim, da je Zavod za poljoprivredu u Zaječaru na izdisaju, a čačanski za voćarstvo jedva spasen od stečaja. Pri tome se, kaže Ševarlić, od ustanova koje su zatvorene uzima plodno zemljište i pretvara u industrijsku zonu.
Eksperti pozivaju dijasporu u pomoć: GMO masovno stiže na polja!
Ekonomista Branko Dragaš je ocenio da se zarad inostranih interesa uništava srpska poljoprivreda, ali i da se gase naučno-istraživačke ustanove koje se bave agrarom.
Otvaranje vrata Zapadu
Cilj ovakvih poteza je prema oceni etnologa i analitičara Dragomira Antonića otvaranje vrata strancima da dođu do srpske zemlje i tržišta, kao i da se uništi domaća konkurencija stranom kapitalu.
- Izlazi se u susret strancima koji hoće da nas učine zavisnim - tumači Antonić za "Vesti" aktuelnu agrarnu politiku.
- Sve je postavljeno tako da se unište naš identitet i naša nauka. Radi se na tome da GMO uđe masovno na naša polja u korist stranaca. Znamo da pet porodica kontroliše proizvodnju hrane u svetu, pa je jasno odakle modifikovana hrana - kaže Dragaš za "Vesti" i dodaje da je uveren da narod neće to dozvoliti, već će se vratiti na domaće.
Pomoć će, kaže, matici pružiti dijaspora, a uveren je da su naši ljudi u rasejanju spremni da rade i na obnovi nauke i naučnih instituta.
I Miladin Ševarlić kaže da se uništava srpsko seme, radi ulaska GMO na naša polja.
Da se namerno gase poljoprivredne ustanove zarad inostranih interesa, saglasan je predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice Zlatan Đurić. On kaže da se to radi da bi se Srbija i poljoprivrednici učinili zavisnim od stranih sorti.
- Začuđen sam što se srpska vlast ne odupire tome, već sprovodi njihovu politiku - kaže Zlatan Đurić za "Vesti".
Naročito je zabrinut za Vojvodinu za koju tvrdi da će se tek naći na meti. Na poljoprivrednike uporno apeluje da seju domaće i veruje da će naše opstati jer srpski seljak ostavlja seme za setvu.
Ministar deli zemlju strancima
Izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje su se po hitnoj proceduri našle u Skupštini Srbije podelile su vlast i opoziciju.
Banana država na evropskom putu
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tvrdi da izmene zakona popravljaju neke stvari iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali da Srbija mora da poštuje svoje obaveze jer bi u suprotnom ličila na banana državu.
- Pokušavamo da odredimo uslove pod kojima će državljani EU moći da kupuju poljoprivrednu zemlju - rekao je poslanicima i naglasio da je Srbija odabrala evropski put i taj put neće menjati.
Vladajuće partije tumače da je reč o zaštiti srpskih oranica, a opozicija tvrdi da usvajanje tih izmena predstavlja uništenje srpskog poljoprivrednika i izdaju nacionalnih interesa.
Pokret Dosta je bilo (DJB) tvrdi da je reč o novoj šarenoj laži jer se izmenama ne dira član u zakonu koji je doneo SNS da 30 odsto državnih oranica ministar može dodeliti stranim investitorima na obradu.
Time se, tvrde u DJB, najvredniji resurs otima od srpskih poljoprivrednika.
U Demokratskoj stranci kažu da će stranac koji osnuje preduzeće moći da kupi poljoprivredno zemljište, a poslanik Goran Ješić kao još veći problem vidi što je nemačka kompanija Tenis bez licitacije dobila 2.500 hektara.
Radikali kažu da izmene nisu po Ustavu, jer on ne dozvoljava prodaju prirodnih bogatstava, a zemljište to jeste.
Bivši premijer Zoran Živković je kazao da poljoprivredno zemljište može da kupi i Ramuš Haradinaj jer ga vlast tretira kao srpskog državljanina, a može i hrvatski pevač Tompson, ako registruje preduzeće u Srbiji.
Lider Dveri Boško Obradović smatra da je reč o izdaji srpskih nacionalnih interesa u sektoru domaće privrede.
