"Srbiji treba veliko čišćenje"
Kada sam pre 31 godinu otišao za Kanadu, moram da priznam, nažalost, da je tada bio bolji odnos tadašnje naše države prema dijaspori nego sada. Država je više vodila računa, više su organizovali, pravilo se više kontakata, jednostavno - bilo je bolje. Iako bi po svakoj logici, danas trebalo da su odnosi uspešniji. Ali i činjenica da je ukinuto Ministarstvo za dijasporu ukazuje da nemaju osećaj i da ne žele nas ovde, na nekim pozicijama, da odlučujemo i da kažemo neku reč, ispričao je za "Vesti" Mihajlo Zdravković, potpredsednik Srpske bratske pomoći u Kanadi.
U Toronto je otišao 1984. kada je kao najbolji službenik Jata na beogradskom aerodromu dobio šansu da ode u inostranstvo. U Kanadi je bio predstavnik jedinog jugoslovenskog avioprevoznika, ali se 1991. vratio u Beograd. Kada je njegova supruga s beogradske klinike dobila ratni raspored da radi u Kninu, cela porodica je rešila da se nastani u Torontu.
Bratska pomoć iz Kanade
Srpska bratska pomoć redovno pomaže porodice u Srbiji.
- I ove godine smo slavili slavu i sakupili novac koji je podeljen porodicama s puno dece. Kupili smo im hranu i sredstva za higijenu, nekima smo platili račune ako su bili dužni za struju. Radimo koliko možemo, ali je problem što nam se mlađi ne priključuju, a mi pokušavamo koliko možemo. Mislim da bi se i mlađi više potrudili kada bi osetili da je Srbiji više stalo - kaže Zdravković.
Zdravković je ubrzo otvorio putničku agenciju Slavia Travel Incorporation, koju je vodio do 2012. Već četiri godine je u penziji, ali je i dalje aktivan. I kao potpredsednik najstarije dobrotvorne organizacije u Kanadi i kao sekretar fudbalskog kluba Srpski beli orlovi, koji su 2015. godine osvojili prvo mesto u Ontariju. Borac je za srpski jezik i ćirilicu, pa je tako prostorije svoje kuće u centru Beograda dao na korišćenje udruženju Ćirilica.
- Sa svojom decom i porodicom uvek govorim srpski. Moja deca jesu rođena u Beogradu, ali su bili mali kada smo otišli. I danas u kući, kada krenu nešto da pričaju na engleskom, ja kažem da ne razumem. Normalno, kada su bili u školi, na poslu, pričaju engleski. E zato ih treba forsirati u kući da pričaju srpski jezik da ga deca ne bi zaboravila - ističe on.
Nažalost, dodaje, mnogi naši ljudi u kućama ne govore srpski jezik.
- Pre par godina sam bio u čudu kada sam svratio u jednu našu prodavnicu, koja ima hranu iz Srbije. Ulazi čovek sa dvojicom sinova da kupi nešto. On im priča na engleskom, a oni pokušavaju da mu kažu nešto na srpskom. Umesto da im odgovori na našem jeziku, on opet na engleskom. Nažalost, Italijani i Grci su mnogo više od nas Srba u Kanadi orijentisani ka svojim zemljama. Oni idu okolo, pričaju, diče se onim što imaju, a mi i ne koristimo ono što nam je dato.
Zdravković u otadžbinu dolazi svake godine, a redovno posećuje redakciju "Vesti" u Beogradu.
Kao i mnogi iz dijaspore, prevaren je prilikom kupovine stana, imao je probleme s povratkom nacionalizovane imovine, muku muči s porezom i šalterskim službenicama. Mnogo je razloga zbog kojih je pravi sagovornik za pitanje kako se situacija u Srbiji promenila u odnosu na vreme kada je otišao.
- U Kanadi je vladavina prava, a ovde nema prava. Ljudi koji rade u javnim ustanovama se ponašaju prepotentno, bezobrazno, kao da nisu tu da pomognu nama građanima. Kada im se obratim, došao sam da rešim problem, po savet, a vi ne možete nikakvu informaciju da dobijete nego ste prinuđeni da tražite neka poznanstva, veze, ako neko nekog ima, pa da vam objasni šta i ako da radite... Nema reda ni u čemu, niko ništa ne poštuje - kaže naš sagovornik.
Beogradu zamera i na čistoći i dodaje, da se "u novinama, na televiziji i na radiju ne govori o elementarnim stvarima".
- Napolju je prljavo, đubre se baca svuda, a niko ne govori o načinu vođenja higijene i kućne i napolju. Kako je, najbolje osetite kada uđete u gradski autobus. Ustanove od nacionalnog značaja tužno izgledaju, grad je prljav. Po meni, lošije je nego što je bilo, veći je nered u odnosu na držvu koju sam napustio i to je ono što ne valja. Nekada je postojala samo policija i sve je bilo rešeno, a danas postoji i komunalna i neobična policija i ništa nije rešeno.
Imamo čime da se ponosimo
- Mi imamo šta da pokažemo svetu. Kanada slavi 150 godina postojanja, Amerika postoji od 1492. kada ju je pronašao Kolumbo, a naši manastiri i crkve su iz 11. i 12. veka. Našu kulturu ne predstavljamo, kao da se stidimo toga. Kada u Kanadu dođe neka od modernih pevačica, sakupi se par hiljada i Srba, i Hrvata, i Bošnjaka i Makedonaca. Svi tu pevaju, skaču zajedno. Pa zar ne možemo da ih i na nekom kulturnom polju animiramo? Pozorišne predstave su pokazale da može, ali sve to rade pojedinci - kaže Mihajlo Zdravković.