Rulet smrti kroz Srbiju
I ova godina u vreme letnjih odmora nije mogla da prođe bez velikog broja tragedija na putevima širom Evrope i Srbije. Uprkos stalnim apelima srpskih saobraćajnih vlasti da se vozači ponašaju kao na putevima u zemljama Evrope gde žive, stiče se utisak da po ulasku u Srbiju neki vozači prestaju da poštuju sva pravila, pa autoputevima voze i više od 150 kilometara na sat.
I to posle 20-časovne vožnje od Nemačke, Holandije, Belgije, Švedske i drugih zemalja s brojnom srpskom dijasporom.
Ni protekli vikend, nažalost, nije prošao bez tragedija, a glavni razlog nesreća bilo je nepoštovanje saobraćajnih propisa i procedura.
Milan Miculović (69), iz Paraćina, poginuo je naočigled porodice na autoputu Beograd-Niš, kod naplatne rampe Vrčin.
Pročitajte još:
* Težak lančani sudar kod Vrčina, jedna osoba poginula
* Stravičan udes na autoputu Beograd - Niš, majka poginula, uhapšena ćerka
On je na putu iz Austrije, gde je radio, stradao u jutarnjem sudaru četiri autombila, kombija i autobusa.
Miculovića je otpozadi udario neidentifikovani vozač, pa je stao je u zaustavnu traku da pogleda automobil. Tada su ga pokosila treća kola posle čega je usledio lančani sudar.
Sve to je gledala porodica nesrećnog čoveka, sin, snaja i unučići. Oni su se vozili za njim kombijem, kojim su u karambolu naleteli na Miculovićev mercedes austrijskih registarskih oznaka.
U još dve saobraćajne nesreće na autoputu Beograd- Niš prethodnih dana poginule su dve osobe koje rade u EU, a krenule su u maticu na odmor, dok ih je devetoro povređeno. Među učesnicima nesreća tokom leta bilo je mnogo srpskih dijasporaca na putu za rodni kraj, ali i onih iz Turske, Grčke i Bugarske.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da su uzroci saobraćajnih nesreća obično greške vozača, pešaka ili onoga ko održava put.
- U periodu letnjih odmora mnogo je vozila na našim putevima, te su i mogućnosti policije ograničene. Broj poginulih je poslednjih godina smanjen za 10 odsto, ali to nije uteha onima koji ostanu bez najbližih. Moramo da shvatimo da možemo da stradamo i tuđom greškom i neophodno je da vežemo svoj i pojaseve na zadnjem sedištu - ističe Okanović.
Odstojanje je svetinja
Okanović upozorava da vozači koji se kreću levom, najbržom trakom, ne smeju da se približavaju previše vozilu ispred njih.
- Ukoliko želite da preteknete, držite bezbedno odstojanje, a to je najmanje polovina od brzine kojom se krećete. Na primer, ukoliko se krećete brzinom od 120 kilometara na čas najmanje odstojanje je 60 metara. Za one koji imaju problem da to procene postoji pravilo "dve sekunde". Odnosno, možete proceniti vreme u odnosu na neki znak ili neki drugi objekat pored kog prođe vozilo ispred vas - objašnjava Okanović.
Čitaoci "Vesti" složni: Ludovanje se plaća glavom
Naši ljudi iz rasejanja potreseni su tragični, saobraćajnim nesrećama u Srbiji i Srpskoj u kojima stradaju i dijasporci.
Milan Lazić iz Minhena je profesionalni šofer od 1982.
On smatra da su neiskustvo i prebrza vožnja glavni uzroci saobraćajnih nesreća, a ne putevi.
- Tu je i nepoštovanje propisa, pa i znakova i upozorenja. Svedoci smo kada odemo u otadžbinu da se tokom vožnje telefonira i šalju SMS poruke. U Srbiji sam za volanom oprezniji i više koncentrisan nego u Nemačkoj. Dobro pazim kako se drugi ponašaju u saobraćaju - kaže Milan.
Akrobacije do Anadolije
Među najčešćim žrtvama na srpskim putevima tokom leta su državljani Turske koji žive i rade u Zapadnoj Evropi, a tokom odmora odlaze na put do Anadolije koji traje i po tri dana. Zbog toga su vrlo iscrpljeni. Svake godine na putevima Srbije gine nekoliko desetina turskih dijasporaca.
Prethodnih dana njih dvoje poginulo je na srpskim putevima. Glavni problem sa Turcima je što voze danima u kolonama, pa kad jedan krene u preticanje svi ga prate, što izaziva probleme drugim vozačima. Pred jutro, kad je i najviše nesreća, neki od Turaka zaspu za volanom.
Strah u kostima
I Milovan Bogunović iz Gitersloha smatra da su neiskusni vozači za upravljačem jakih automobila najveća opasnost.
- Kod nas su putevi mnogo gori nego po Evropi. Naši mladi ljudi dođu u zavičaj s jakim i skupim autima da bi se pokazali. Uglavnom se opuste, luduju i tada dolazi do nesreća u kojima se često gine ili se zadobijaju povrede - ističe Bogunović koji vozi od 1988. godine i takođe je daleko oprezniji u otadžbini, nego u Nemačkoj.
Bečlija Zoran Jovanović često putuje u Srbiju, ali najviše se plaši u vreme letnjih i zimskih odmora kad na put kreću i oni koji ne voze često.
- Mnogi su i umorni, jer kreću odmah posle posla - kaže Zoran.
On je često morao da čeka na putu zbog udesa, ali ga sam nikada nije doživeo kao i njegov sugrađanin Srđan Stokić.
- Nailazio sam na saobraćajke koje su mu uterivale strah u kosti. Uzrok mnogih nesreća je umor vozača koji nisu voljni da se odmore - kaže Srđan.
On i Zoran saglasni su da su najveća opasnost Turci iz Nemačke koji su već u Srbiji umorni i zato prava bomba na putu.
Spasao decu kočenjem
Dragan Gavrić iz Švajcarskog Vintertura uzkazuje na mentalitet i temparament u otadžbini i činjenicu da je kultura saobraćaja naveoma niskom nivou.
- Bahatos, nestrpljivost i upornost često dovode do tregedija. Nepoštovanje pravila, brza vožnja i alkohol su neshvatljivi. Korupcija ima svoj udeo i moramo se upitati šta nam je važnije, nečiji život ili 1.000 dinara - kaže Dragan.
Toplica Petrović iz Langnaua am Albis, u Švajcarskoj, smatra da su razlog tragedija pre svega pad koncentracije i umor, pogotovo u vreme odmora.
- Dosta ima udesa zbog alkohola, a u poslednje vreme puno mladih gine u jakim automobilima. Ove godine vraćali smo se s odmora i izbegao sam sudar naglim kočenjem. Preticao nas je auto sa desne strane, vozio brzo i uleteo ispred nas na levu traku, a mi sa decom u autu. Prošao me hladan znoj, ali hvala Bogu da sam reagovao na vreme - priča Toplica.
Umor kosi dijasporu
Slobodan Spasojević iz nemačkog Ofenbaha nedavno se vratio kolima iz Negotina. On misli da se sada brže vozi, jer su putevi malo bolji.
- Leti su gužve, a ogroman udeo imaju i vrućine, jer je mnogo kola bez klima uređaja. Takođe, leti su svadbe, razne proslave, pa se dosta pije. Kod dijasporaca je u većini slučajeva umor razlog udesa. Radi se do poslednjeg sata i onda polazi na put. Pri povratku iz zavičaja neretko se slavi nešto, pa potom odspava samo dva sata kako bi se na vreme stiglo na posao. Svi znamo da to nije u redu, ali radimo svaki put isto - kaže Slobodan.
Pogled iz Pariza: Dobri putevi, loši vozači
Suzana Reljić je gazdarica srpskog restorana u Parizu i ima priliku da se nasluša raznih priča. Poslednjih dana krv joj uzburkaju česte saobraćajne nesreće u matici.
- Autoput je dobar, nisu loši putevi, ali jesu vozači koji ne poštuju propise, voze prebrzo, a i umorni su. Oni koji kreću na tako dug put morali bi se odmoriti u Austriji ili Mađarskoj, jer što si bliži matici, više ti se žuri - savetuje Suzana.
Njena desna ruka u restoranu je Dragica Šajn-Nado kojoj ova tema podiže pritisak.
- Svugde se ludo vozi i gine, ne samo kod nas. Dešava se i da su putevi slabo obeleženi, saobraćajni znaci loše postavljeni, čak skriveni stablom, a ima slučajeva kad nije precizno obeleženo prvenstvo prolaza. Nekim vozačima je telefon u ruci. Valja poštovati pravila i odmarati se. Posebno treba naglasiti mladima da ne voze pijani. Ali, svi ovo znamo, a opet ginu oni koji su zgrešili, a zbog takvih i dobri vozači - veli Dragica.
.
