Zašto se Zapad plaši razgraničenja Srba i Albanca?
Ideja o srpsko–albanskom razgraničenju u stvari stavlja po strani Kosovo i inicira dijalog između Beograda i Tirane, odnosno Srbije i Albanije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je svestan da će najava unutrašnjeg dijaloga o Kosovu od samog početka izazvati podelu na one "za" i na one "protiv".
Ono što ga je, kako je sam izjavio, iznenadilo jeste nervoza koja je usledila posle izjave Ivice Dačića, ministra inostranih polova, da je jednino moguće rešenje, razgraničiti šta su srpski a šta albanski interesi.
Sa Kosova su na ovo navrle više nego negativne reakcije, a sa Zapada opaske da je "Dačićev predlog, probni balon Beograda". Zašto je baš ovaj predlog podigao najviše prašine?
Pročitajte još:
* S kim će Vučić u dijalog o Kosovu?
* "Kosovo ne može iz Srbije - o svemu drugom moguć dijalog"
* "Rešenje za Kosovo: Razgraničenje - šta je srpsko, a šta albansko"
Stefan Surlić, sa Fakulteta političkih nauka, kaže da postoji jedna vrsta straha koji dolazi sa svih strana, da će novo razgraničenje otvoriti "Pandorinu kutiju".
- U ovom trenutku Zapad misli da je kosovska priča završena i da Srbija ima manevarski prostor da ne prizna nezavisno Kosovo, ali da bi trebalo da prihvati činjenicu da je Kosovo na međunarodnom nivou predstavljeno. Ideja o srpsko-albanskom razgraničenju u stvari stavlja po strani Kosovo i inicira dijalog između Beograda i Tirane, odnosno Srbije i Albanije, šta je to srpsko a šta je to albansko, jer jedino u tako direktnom dijalogu postoji potencijal da se govori i o razgraničenju na Kosovu - objašnjava Surlić.
On naglašava da u ovom trenutku ne postoji sagovornik na tu temu u Prištini zato što ona ne prihvata nikakvu opciju podele Kosova, a više govori o nekoj vrsti razmene teritorija, sever Kosova za Preševsku dolinu.
- Sve te teme, međutim, vode ka istom zaključku: previše strana sa različitim interesima. Pitanje je i da li neko trajno razgraničenje između Srba i Albanaca može biti rešeno mirnim putem i uz pristanak svih zainteresovanih strana, pre svega srpske i albanske, ali i međunarodne zajednice koja hoće da se neke stvari razreše u ovom regionu, a ispada da svaka inicijativa za rešavanje kosovskog problema budi nove političke probleme i razmimoilaženja koja mogu da dovedu do zategnutih i zahlađenih odnosa u regionu - zaključuje on.
Zapad je, ne jednom, bio licemeran prema nama, a ne bi bilo iznenađenje ni kad bi se unutrašnji dijalog o Kosovu, koji Srbija pokušava da pokrene, našao na meti Zapada, ukoliko Zapad zaključi da nije po njihovim aršinima.
