"Gardijan" o izbeglicama: Mnoge zemlje da uče od Srbije
Oko 7.600 izbeglica trenutno se nalazi u Srbiji, piše britanski "Gardijan".
List navodi da su mnogi od njih, iako su mašatali o životu u drugim zemljama Evrope, polako počeli da se navikavaju životu na ovom prostoru, a mnogi poručuju da brojne zemlje mogu nešto da nauče od Srbije.
Među njima je i porodica Fakirzada, dvoje roditelja i troje dece adolescenata.
Kada su napustili svoju zemlju, Evropa je za njih bila samo jedno mesto - Nemačka, međutim, bili su primorani da promene svoje planove.
Porodica je pratila onu istu balkansku rutu kojom je između 2015. i 2016. godine do EU dospelo oko milion ljudi, no, kada su Fakirzadi stigli do granica Mađarske, one su već bile zatvorene.
Srbi se podržavaju
Poslednjih osam meseci žive u Srbiji, a polako shvataju da će ovde možda ostati i mnogo duže.
"Brojne zemlje mogu da nauče od Srbije. U Avganistanu ljudi nisu marili jedni za druge. U Turskoj nije bilo škola za našu decu. U Bugarskoj smo spavali po šumama. U Srbiji se ljudi uzajamno podržavaju. Podržavaju čak i moju porodicu. Neću im ovo zaboraviti", kaže Muhamed Fakirzada, izbeglica iz Avganistana, koji već neko vreme živi u Beogradu.
"Nismo planirali da ostanemo ovde, ali ako budemo primorani, moraćemo da naučimo srpski jezik", kaže Muhamed.
Njegovo troje dece se upisalo u osnovnu školu, koja je otvorena u martu za 25 dece migranata.
Jutarnje časove imaju sa srpskim đacima i zajedno uče biologiju, matematiku, hemiju, piše "Gardijan", preneo je “Blic“.
Potom mladi došljaci imaju sopstvene časove srpskog jezika, podeljene na početni i napredni nivo, skupa sa drugim stranim đacima, kao što su Englezi i Nemci.
Slobodni, ali u strahu
Glavna razlika među njima je ta što deca migranta sa sobom nose traume. Njih proganjaju sećanja na rat, rastanke, gubitke...
Traume dolaze i od činjenice da se u novoj zemlji govori potpuno nepoznat jezik, uz socijalne barijere.
"Tu su i usamljenost i strah od budućnosti, dakle nesigurnost u svakom smislu", kaže Darko Stanojković, nastavnik srpskog jezika.
Muhamed, bivši državni službenik, objašnjava da su bezbednost njegove porodice i obrazovanje njegove dece dva osnovna razloga zbog kojih je napustio Avganistan.
Njegova deca su, kaže, ovde srećna i imaju slobodu da uče, iako će, ako bude mogao između Srbije i Nemačke uvek izabrati Nemačku.
"Nikada se neću vratiti u Avgansitan, volim što sam ovde", odlučna je njegova 18-godišnja ćerka Mursal.
Ona dodaje da kod kuće nikada nije mogla da sama hoda ulicom, a kamoli da pohađa istu školu sa dečacima.
Osim obrazovanja, Vlada Srbije radi na tome da tražiocima azila pomogne da ostvare svoje pravo na rad.
Iako su mnoge izbeglice sposobni inženjeri, kompjuterski programeri i lingvisti, mogućnost pronalaska posla je slaba, navodi britanski list.
