Živi zid: Poslednja odbrana sirotinje
Aktivisti pokreta Živi zid - Narodna jaka Srbija sve više privlače pažnju javnosti. Oni su odlučili da se bore za sve one ugrožene koji strahuju od trenutka kad će izvršitelji zakucati na njihova vrata i bespravno ih izbaciti iz njihovog doma.
Beograđanka Tatjana Aničić sa svojim samohranim sinom nije ostala na ulici zahvaljujući upornosti Živog zida da ne dozvoli nepravdu. Lider ovog pokreta Igor Jakšić ističe da je inspirisan gnevom naroda na zakone koji osiromašuju ionako siromašne građane.
Na koji način ćete se boriti protiv izvršitelja?
- Postojimo već dve godine. Prošle godine smo Narodnoj skupštini podneli inicijativu za ukidanje privatnih izvršitelja. Oni su protivustavno ubacili privatne izvršitelje koji su u stvari dobili sudsku vlast. Tražimo da se prvo uvede zakon o imovinskom cenzusu, što je imovinska porodična lična karta, po kojoj bi najsiromašniji sloj društva u Srbiji bio zaštićen od privatnih izvršitelja. To znači da sve one porodice koje žive saprimanjem koje je ispod minimum potrošačke korpe ne mogu biti prinudno iseljene.
Kako ste došli na tu ideju?
- Sve zemlje u okruženju prvo su uvele zakon o imovinskom cenzusu, pa tek onda zakon o privatnim izvršiteljima, samo kod nas toga nema.
U Hrvatskoj su pokušali da donesu zakon o izvršiteljima pre zakona o imovinskom cenzusu, pa se narod digao na noge, što mi je dalo ideju da pokrenem takvu ideju i ovde. Poseban je problem što se privatni izvršitelji enormno bogate na narodu. Oni prikrivaju svoje zarade i prihode. Reč je o izvršteljima koji su javni tako što im je država dala prefiks javni, a u stvari su u Agenciji za privredne registre zavedeni kao privatni preduzetnici. Država obmanjuje građane.
Reagovali ste u slučaju Tatjane Aničić. Gde je nastao problem?
- Što se tiče Tatjane, to je totalni kriminal. Ona je na osnovu ugovora između vlasnika i investitora, kupila taj stan. Ima kupoprodajni ugovor. Prvi vlasnik nije ispoštovan od strane investitora, i nakon dve godine je podneo zahtev za potraživanje. Sud je doneo odluku da se naplati na stanu u kome je on već bio, što je totalno suludo. Sud se oglušio o zakon o obligacionim odnosima, da je zloupotrebljeni ugovor stariji od potraživanja. Šalju ih na parnicu, pa se sud oglušio i o to jer zakon kaže da ako je neka stvar u sporu, izvršenje se odlaže dok se parnica ne završi. A oni su dali privatnom izvršitelju da je izbaci iz stana. Zato smo mi reagovali, i želeli da pružimo otpor izvršitelju koji je produžena ruka suda.
Gde je koren problema?
- Kod nas je rak-rana pravosuđe. Ne čudim se što nam je pravosuđe ovakvo. USAID, produžena ruka MMF-a nama vrši reformu pravosuđa. A taj USAID je da dao predlog vladi da uvrsti predlog o privatnim izvršiteljima u zakon o izvršenju i obezbeđenju. Politika MMF-a jeste da osiromaši ovaj narod, da mu oduzme sve privatno vlasništvo, da ga uvede u dužničko ropstvo i da ga izbaci na ulicu kao socijalni slučaj. Ovaj narod mora da misli o svojoj egzistenciji, pa ne stiže da misli o tome ko vodi državu.
Država da zaštiti radnike Trudbenika
Kako može biti rešen problem radnika Trudbenika?
- Trudbenik je bila državna firma te bi država morala da preuzme odgovornost nad tim radnicima. Ne mogu se ti ljudi samo izbaciti na ulicu. Ali u ovom modernom vremenu, imamo vlast koja više radi za Brisel, nego za svoj narod.
