Puna duša u Soko gradu
Već treću nedelju za redom manastir Soko grad kod Ljubovije vrvi od dečje graje. Mališani iz Srbije, BiH, Crne Gore, Italije, Australije već 17 godina okupljaju se u okviru manifestacije Moba.
Prema rečima oca Zorana, sveštenika ovog manastira, cilj je da se na jednom mestu sretnu i bolje upoznaju najmlađi iz matice i rasejanja.
I da deca koja rastu daleko od izvorišta sopstvene vere dobiju novu snagu.
Ekipa "Vesti" provela je dan u ovom manastiru posvećenom Svetom ocu Nikolaju u druženju sa više od 150 mališana.
Sestre Tamara (10) i Katarina (12) Ladišić došle su iz Trsta u Italiji.
Njihovi roditelji su zbog rata u Bosni otišli u potrazi za boljim životom, ali su svoje devojčice učili da nikada ne zaborave poreklo.
Prva ljubav
- Dolazimo redovno u Srbiju. Ovde imamo brojnu familiju. Kada smo čuli za Mobu, poželele smo da i mi budemo deo toga. Ovde nam je prelepo i želimo da dođemo i sledeće godine - rekla je Tamara.
Njih dve najviše su se zbližile sa decom koja su došla iz Kupresa, i nadaju se da će sa njima nastaviti druženje i sledeće godine na istom mestu.
- U crkvi Svetog Spiridona smo učile srpski jezik u Trstu, a u redovnoj školi koju pohađamo ima dosta Srba. Malo brkamo slova "č","ć" i "đ", ali osim toga srpski nam ide super - kaže Katarina.
Ove devojčice nakon Mobe idu kod bake u Zaječar, a najviše se raduju raznim đakonijama koje ona sprema za njih.
Miloš Ždero (13), iz Londona, prvi put je na Mobi, ali je siguran da nije i poslednji. Za to je zaslužna i devojčica iz Kupresa koja je osvojila njegovo srce u Soko gradu.
Velika porodica
- Ja svakog leta dolazim kod svoje porodice na Kupres i to mi je omiljeni deo leta. Vazduh je svežiji, ljudi su bolji, sve je lepše nego u Londonu. Pršuta, slanina, kajmak, moj su omiljeni doručak kod bake i deke. U našoj crkvi u Londonu sam učio srpski i tako sam saznao da postoji Moba - priča ovaj dečak koji zrelošću oduševljava sveštenike i ekipu "Vesti".
- Moji roditelji su otišli 1998. godine, bio je rat, nisu hteli da ostanu. Pošli su za boljim životom. A ja volim selo koje ovde izumire. Želim da čuvam srpsku tradiciju, kulturu i jezik. Igram i folklor. Ne želim da zaboravim odakle sam potekao - kaže simpatični "Englez".
Ana pustila korene
Ana Radanović došla je na Mobu sa KUD-om "Sveti Jovan Vladimir" iz Bara, jer je vera za nju sastavni deo života i nema lepšeg mesta za nova prijateljstva od manastira.
- Ovde sam se sprijateljila sa mnogo dece i baš će mi biti teško da se vratim u Crnu Goru - kaže Ana.
Razgovoru su se pridružili i Ljubica Marić (14), Cvetana Milišić (15), Jelena Duvnjak (14) i Marko Savić (12). Oni su u Soko grad došli iz Kupresa.
- Svi smo ovde kao velika porodica, kao da se poznajemo godinama. Mi našim drugarima iz dijaspore pomažemo oko srpskog jezika, oni nas uče o zemljama u kojima žive. Predivno iskustvo - rekla je Ljubica.
Poslušao druga
Tomislav Milovanović, iz Brezovice na Kosovu, došao je prvi put na Mobu na nagovor najboljeg druga.
- Ovde je priroda prelepa, učimo o veri, družimo se, upoznajemo naše vršnjake koji žive u inostranstvu - nabraja Tomislav.
Iz Australije na sok od višanja
Marko Ćuk (34), iz Australije, odavno nije dečak, ali je poželeo da se priseti tinejdžerskih dana kada je bio učesnik prve Mobe 2001, pa je došao i ove godine.
- Kada sam čuo da Moba još postoji, osetio sam potrebu da ponovo dođem i pronađem mir koji sam ovde kao 18-godišnjak pronašao. Ovde žive srpski narod, pravoslavlje, suština. Nema boljeg mesta od Mobe da se bude u kontaktu sa svojom verom - ispričao je Marko.
On je rođen u Australiji, a poreklom je iz Bosanskog Petrovca. Trudi se da svaki slobodan trenutak iskoristi da dođe u Srbiju.
- Za mene je crkva veoma važna. Baka je bila moja svetlost ka veri. Ona me je naučila srpskom jeziku. Živela je sa nama u Australiji, ali je pred kraj života bila vrlo nostalgična. Jednom se čak spakovala i rekla da mi imamo sve što nam treba i da ide u Bosnu. Kada sam je pitao kako će da ode, odgovorila je autobusom. Nju je srce uvek vuklo u otadžbinu i tu ljubav je prenela na mene - rekao je Marko.
On uživa pevajući srpske pesme i družeći se s decom i sveštenicima.
Nada se da možda i on jednog dana da postane sveštenik i propoveda pravoslavlje.
Kada dođe u Srbiju, najviše voli da uživa u soku od višanja koji najbolje pravi njegova tetka Goca, ali i ćevape nikada ne propušta.
Otvorena vrata i srce
Marko priča da je u Australiji je život drugačiji, svi gledaju samo novac. Kaže da ne bi voleo da mu deca odrastaju s takvim vrednostima.
- Želim da imam sina i da mu prenesem ljubav prema crkvi, srpskom jeziku, da ga naučim da igra kolo. Koliko su Srbi divan narod najbolje je opisao moj prijatelj Australijanac koji je posetio Srbiju. Rekao mi je da ljudi u Australiji otvaraju vrata, a u Srbiji otvaraju vrata i srce - kaže Marko.
