Novi Ustav već kasni!
Srbija će morati da promeni Ustav i u tom poslu kasni u pogledu pregovora sa Evropskom unijom, iako neki striktni rokovi nisu definisani. Iako mnogi u temi promene najvišeg pravnog akta vide izbacivanje Kosova iz teksta Ustava, to zapravo uopšte nije tačno.
Prvo, Kosovo je u ustavnoj preambuli, odnosno svečanom uvodu teksta Ustava, a ne nekom određenom članu.
To znači da termin "Kosovo i Metohija su deo Srbije" ima političku, ali ne i pravnu težinu. Prosto, to nije član Ustava i ne obavezuje nikoga.
Aleksandar Stevanović, poslanik opozicionog Pokreta Dosta je bilo, objasnio je da u Ustavu pre svega treba da se definiše da sudije bira sudska vlast, ne Skupština.
- Takođe, moramo omogućiti da evropski zakoni imaju veću pravnu snagu od nacionalnih i neposredan izbor srpskih poslanika za Evropski parlament. Da li se još nešto menja je pitanje koje se treba postaviti pred Skupštinom Srbije - navodi Stevanović.
Izmene Ustava u delu koji se tiče pravosuđa bi trebalo da idu u smeru isključenja Narodne skupštine iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca odnosno zamenika javnih tužilaca, kao i članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Takođe, ustavne promene bi trebalo da iz sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca isključe predstavnike zakonodavne i izvršne vlasti.
Kosovo ipak problem?
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić kaže da u Ustavu, nezavisno od procesa pregovora s EU, treba menjati preambulu i odredbu koja govori o tome da će položaj Kosova biti uređen posebnim zakonom, kao i zakletvu predsednika Republike.
- Zatim deo u kojem se Srbija definiše kao država srpskog naroda i građana koji u njoj žive. Srbija treba da bude država svih građana koji u njoj žive. Srbija je veoma centralizovana država, te i položaj Vojvodine i lokalnih samouprava treba bolje urediti - navodi Rakić Vodinelić.
Poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije i EU su najvažnija i najteža za pregovore, ne računajući ekskluzivno srpski problem Kosova koji je spakovan u poglavlje 35. Ali, i van teme ustava naša zemlja mora da promeni mnogo toga u pravosudnom sistemu.
Ceo tekst je sporan
- Ustavni sistem Srbije je neefikasan, nelogičan i preskup. Imamo paradoksalnu situaciju da Ustav proizvodi brojne probleme u praksi, da ne vrši nijednu funkciju koju bi trebalo da vrši ustav u savremenoj demokratskoj državi. Skoro da nema dela koji ne zaslužuje reviziju, od osnovnih načela, preko sistema organizacije vlasti, kataloga ljudskih i građanskih prava i sloboda, te ustavnih odredbi o izvršavanju ustavne revizije - napominje Vladimir Pavićević, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
- Srbija treba da donese zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, usaglasi sudsku praksu, skrati trajanje suđenja, izmeni Ustav - kaže direktor JUKOM Milan Antonijević i dodaje da su rokovi za sprovođenje Akcionog plana zacrtani i da su veoma ambiciozni, te da se sa nekim rokovima već kasni, poput donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji je bio predviđen za kraj 2015. godine.
- Izmena većine zakona jeste predviđena u 2016. i 2017. godini. Krajem 2017. i tokom 2018. godine ceo ovaj proces izmene zakona i demonstriranje da je Srbija ispunila standarde trebalo bi da bude okončan - rekao je Antonijević.
Prvi je tajao samo 55 dana
Ustavu Srbije iz 1835. godine prethodila je Miletina buna, podignuta protiv apsolutizma Miloša Obrenovića, koji se uz podršku turskih vlasti uzdigao na rang vrhovnog kneza. Odredbama ustava svoj položaj je postavio kao pravno i politički neodgovoran, a sve činovnike, svoju vernu armiju koja je trebalo uvek da ga brani, proglasio večitima na tim pozicijama. Garantovanja političkih prava u ovom ustavu nema. Protivljenje turske Porte, ali i Austrije, dovelo je do toga da Sretenjski ustav formalno važi samo 55 dana, a nakon tri duge godine pogađanja i pregovaranja, Miloš je morao da pristane na brojne ustupke, da se odrekne svoje apsolutne vlasti i neodgovornosti, da se odrekne prava suđenja, da ukine torturu kao legalan način ispitivanja, te da one svoje ostatke vlasti implementira u Turski ustav, donet 1838. godine.
On dodaje i da se zbog poglavlja 23 mora menjati i Ustav Srbije i da bi rasprava o tome trebalo da počne veoma brzo s obzirom na to da do kraja 2017. godine Srbija mora imati nacrt tog dokumenta! A nije napisano ni slovo, iako nam je ostalo još samo pet meseci, pa će Srbija ili pogaziti sporazume sa EU ili, što je verovatnije i nama tako svojstveno, navrat-nanos doneti novi ustav.
Reforma pravosuđa, kako kaže, podrazumeva ustanovljavanje u punom kapacitetu tela poput Državnog veća tužilaštva, Visokog saveta sudstva koji nisu, kako kaže, preuzeli sve nadležnosti u prethodnom periodu.
- Izmenom Ustava biće omogućeno da unutar ta dva tela nemamo ministra pravde, niti bilo koga iz izvršne vlasti. Da preuzmu svoje pune ingerencije i garantuju nezavisnost pravosuđa i samostalnost tužilaštva - rekao je Antonijević.
