Dan sećanja na žrtve "Oluje" u Veterniku
Obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" održano je u petak na stadionu "Veternik" u Novom Sadu.
Na manifestaciji, kojom Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju 22 godine od zločinačke akcije hrvatske vojske i policije, okupilo se više od 30. 000 ljudi, a posle parastosa održan je minut ćutnje za žrtve "Oluje".
Ceremoniji su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Ana Brnabić i članovi Vlade, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik Pokrаjinske Vlаde Igor Mirović i grаdonаčelnik Novog Sаdа Miloš Vučević, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer RS Željka Cvijanović, kao i ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak.
Vučić: Nikad više Oluja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je tužan i ponosan jer ne postoji čovek koji ima išta ljudsko u sebi da 4. i 5. avgusta nije tužan.
"Nijedan uspeh nije konačan, nijedan poraz nije fatalan", citirao je Vučić Vinstona Čerčila, ali i naglasio da smo te 1995. izgubili mnogo.
"Izgubili smo ljude samo zato što su časno nosili srpsko ime i prezime, zato su ubijeni", rekao je Vučić.
“Rekao sam i u Jasenovcu, nijednu više Oluju i nikada više srpski narod ne bi mogao da preživi. Obećavam vam da srpski više neće dozvoliti sprovođenje takvih akcija“, dodao je on.
Kako je rekao, stotine hiljada ljudi su pred "dičnim oslobodiocima" morali da napuste svoje domove i potraže spas u srpskim mestima koja su bila svedoci tuge i beznađa, prvobitnog nesnalaženja, ali i vrednog rada i ljubavi koje su ti ljudi doneli u srcima.
"Dobrodošli, još jednom dobrodošli, uvek dobrodošli u vašu Srbiju dragi Krajišnici", poručio je Vučić.
Dodik: Srbija htela mir a dobila etničko čišćenje
Obraćajući se okupljenima, predsednik RS Milorad Dodik rekao je da je "Oluja" bila završni čin nečega što je davno planirano i što je bila politika NDH da Srbe ubije, uništi.
Dodik je rekao da su Srbi napustili svoja ognjišta, jer je "pretio kompletan pomor".
"Pretilo je da nas pobiju sve do zadnjeg uz asistenciju međunarodne zajednice koja je godinama osmišljavala i realizovala projekte širom Jugoslavije, koji su mogli da se okrakterišu kao antisrspki", rekao je Dodik.
On je poručio da se moramo okrenuti životu i da verujemo u Srbiju i RS.
"Verujem da ćemo biti jedno. U teritorijalnom i državnom smislu", rekao je Dodik.
On je poručio narodu da daju snagu predsedniku Vučiću, Vladi Srbije i RS da se izbore i da nastave da se bore da ne bismo nestali.
Dodik je istakao da je Srbija htela mir, a da je pod patronatom tadašnje međunarodne zajednice, koja se, kako kaže, ni danas nije promenila, dobila etničko čišćenje.
"Srbi su ostali okupljeni, ostali smo jaki, danas su Srbija i RS najstabilnije u regionu. Naše institucije funkcionišu, nase vlade i parlamenti nisu ugroženi", rekao je Dodik i dodao da Srbija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem dobija novu snagu.
Obraćajući se Vučiću, on je rekao da nije zaboravio njegovo obećanje da nikada neće dozvoliti da neko od Srba u regionu bude "počišćen" i da će Srbija stati iza svog naroda.
Srbiji kaže, želi sve najbolje, ali i drugima, dodavši da pruža ruku pomirenja i prihvata ih, ali naglašava da u tome ne treba biti ni naivan.
"Pokažite jedno mesto gde su Srbi masovno pobili Hrvate, zašto niste dozvolili da se u Glini obeleži stradanje Srba, a opet RS i Srbija daju sva prava nacionalnoj zajednici Hrvata", rekao je Dodik.
Irinej: Bog da presudi
"Na Bogu je da presudi, a na nama da praštamo i ne zaboravljamo", rekao je patrijarh srpski Irinej nakon parastosa u obraćanju pred više desetina hiljada prisutnih.
Rekao je da srpski narod zna za mnoge teške i tragične trenutke, ali da je od svih stradanja, od Kosova Polja do danas, događaj koji se desio 4. i 5. avgusta 1995. prevazišao sve prethodne tragične događaje.
Kako je rekao, toga dana je naš narod prognan sa vekovnih obitavališta i ognjišta i to od strane ljudi sa kojima su vekovima živeli zajedno.
On je podsetio na događaje iz 1941. do 1945. godine i ukazao na ideologiju i "formulu" da se jedan deo srpskog naroda pokrsti, drugi protera i treći poubija. Prema njegovim rečima, srpski narod je doživeo takvu tragediju da se ona može "izjednačiti samo sa tragedijom jevrejskog i još jednog naroda".
"Ne. Ali, nikako ne smemo ni da zaboravimo, jer će se onda taj zločin ponoviti. Treba da im oprostimo i molimo boga da im da ono što im je najpotrebnije, pokajanje, kako bi i oni nama bili prijatelji, kao što mi njima jesmo", rekao je patrijarh SPC.
Akcija Oluja počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.
Akcija "Oluja" se smatra jednim od najmasovnijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ u sukobima '90-tih godina prošlog veka.
