Otvaranje Pandorine kutije: Ako podelimo Kosovo ko će zadržati Srpsku u BiH, Albance u CG i Makedoniji...
Još od vremena Slobodana Miloševića, srpski političari su znali da Kosovo ne može biti deo Srbije i zato su stalno radili na realizaciji "rezervne varijante" - podeli Kosova, ocenjuje se u analizi koju je za zagrebački Jutarnji list uradio dopisnik tog lista i prištinske Koha ditore iz Brisela Augustin Paljokaj.
U analizi se konstatuje da zvanični Beograd smatra da status Kosova nije rešen i da se mora konačno rešiti, što je, kaže autor, pogrešno, jer, "Kosovo ima status i Kosovo je država", bez obzira na nefunkcionalnost, "te visok nivo povezanosti korupcije i organizovanog kriminala sa političkim strukturama".
Autor analize smatra da Srbija može održati unutrašnji dijalog o tome kako vidi odnose s Kosovom, ali ne - "kakva Kosovo treba da bude i treba li uopšte da bude država".
Pročitajte još:
* "Rešenje za Kosovo: Razgraničenje - šta je srpsko, a šta albansko"
* Vučić o Kosovu: Znam da Srbi još nisu spremni, ali neću popustiti
Takođe, Paljokaj smatra da se u Srbiji ne može razgovarati o, kako kaže, granicama Kosova, osim ako se ne želi novi haos, pa i sukobi u celom regionu.
On tvrdi da bi Srbija teško dobila podršku međunarodne zajednice za podelu Kosova, kako je predložio Ivica Dačić, premda bi, možda, kako kaže, među Albancima našli sagovornike o tome, koristeći se ucenama i blokirajući svaki mogući napredak.
Ipak, analizira i efekte realizacije te opcije, pa navodi da bi međunarodna zajednica, ako bi prihvatila tu ideju, odustala od prvog načela na koje se pozivala pri traženju rešenja za status Kosova - da podela Kosova nije dozvoljena, kao ni mogućnost spajanja Kosova s nekom drugom državom ili delom teritorija neke druge države, što je navedeno u dokumentu koji je svojevremeno predložio Marti Ahtisari.
Podelom Kosova otvorila bi se Pandorina kutija u regionu, tvrdi autor, i postavlja pitanje - ko bi onda mogao zadržati Republiku Srpsku u BiH, Albance u Makedoniji i Crnoj Gori, Hrvate u BiH?
Šta bi bilo sa Srbima koji bi ostali na Kosovu (a takvih je više južno, nego severno od reke Ibar), takođe je pitanje koje postavlja analitičar Jutarnjeg.
Šta bi bilo s pravoslavnim crkvama na Kosovu, od kojih većina ne bi bila u, kako navodi, zamišljenom Dačićevu delu Kosova, koji bi pripao Srbiji.
Najzad pitanje koje se postavlja u analizi je i ko bi imao pravo onda da traži od Kosova da pristane na ono na šta je pristao prema sadašnjem Ustavu, na poseban status tih verskih objekata i na to da su oni deo Srpske pravoslavne crkve sa sedištem u Beogradu.
Jutarnji dalje ističe i da, po njegovom mišljenju, danas nisu problem "odnosi između naroda", kako to, kako se navodi, govore predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Dačić, nego odnos Srbije prema Kosovu.
"Da nije u pitanju spor oko statusa Kosova, odnosi između Albanaca i Srba ne bi bili ništa lošiji ili bolji nego između Srba i Bošnjaka, Hrvata i Srba. Na Kosovu već duže nema ozbiljnih etnički motiviranih incidenata".
"Kad bi zavisilo od ljudi, i kad se politika ne bi umešala, normalizacija bi se dogodila odavno. A ideje o podeli samo će dodatno pogoršati situaciju, i to ne samo na Kosovu, nego i šire", zaključuje Paljokaj u analizi za Jutarnji list.
