Dušan Kovačević: Nema Srbija decu za novi rat
"Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje", rekao je akademik Dušan Kovačević i dodao da cilj svakog dijaloga koji političari vode u ime građana mora da bude sprečavanje rata u kojem bi ginula srpska deca.
"Srbija je bez ekonomske stabilnosti, definisanih granica"...
Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca kaže da je naišao na dobre reakcije na predlog predsednika Aleksandra Vučića da se mirnim putem rešavaju problemi između Srba i Albanaca.
- Taj predlog prihvaćen je sa svih strana. Sećam se da je ta ideja mnogo stara i da je samo u 20. veku nekoliko puta pokrenuta. Od nje se odustajalo što zbog ratova, što nesporazuma, što zbog pritisaka stranih sila. Ali, ovo danas što se događa jedan je od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem - uveren je Kovačević.
Najcenjeniji savremeni srpski dramski pisac poziva se na sopstveno diplomatsko iskustvo, iz perioda kada je službovao u Portugaliji kao ambasador nekadašnje Srbije i Crne Gore, i procenjuje da je Vučićevom pozivu na dijalog "kumovao" i dodatni pritisak međunarodne zajednice.
Kovačević je siguran posle, kako ističe, 50 godina proživljenih u 20. veku, da Srbija više nikada ne sme ratovati:
- Srbija je danas bez ekonomske stabilnosti, bez definisanih granica, koje se otvaraju na sve strane. Ponovo je pokrenuta priča o granici sa Hrvatskom, koja će jednog dana biti jako ozbiljna, jer je tu skoro pa reč o zameni teritorija. Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva - kazao je Kovačević.
"Pozivaju u rat, a ne mogu da pretrče ni 100 metara"...
Ono što ne može nikako da razume to su, kaže, ljudi koji danas, iz Beograda, zagovaraju rat.
- Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih zatekne rat popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu, jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca. Ovi što su najglasniji u pozivanju na odbranu Srbije nikada nisu ratovali, niti će ikada ratovati - ističe Kovačević.
On podseća da su se tačno pre sto godina srpski vojnici "ukopali" na Solunskom frontu i čekali da naprave proboj prema Srbiji.
- U tom proboju, o kojem je nastao mit da je srpska pešadija trčala brže od francuske konjice, poginulo je 50.000 ljudi. Prvi svetski rat je bio velika pobeda Srbije nad Austrougarskom. Tada su okupatori vršili genocid u Srbiji, o čemu znam po svedočenju moga dede, koji je bio učesnik Cerske bitke. Mog oca su kasnije odveli na Sremski front u Drugom svetskom ratu. Imao je tek 19 godina i teško je postradao. Ostao je invalid celog života. Moja generacija i generacija moje dece su odlazile u podrum za vreme bombardovanja 1999. godine. Danas, u geostrateškoj situaciji koju imamo, nama je praktično kaiš oko vrata i samo je pitanje da li će neko da nam izbije stolicu ispod nogu - zaključuje Kovačević.
