Od Gore prave pustinju
Mirni protesti meštana sela Vranište, ali i cele Gore, zbog gradnje mini-hidrocentrale, eskalirali su kada je jedan od akcionara tog projekta fizički nasrnuo na njih, a drugi potegao sekiru.
Ova dešavanja toliko su protresla raseljene, da su "Vestima" dodatno na ovu temu pažnju skrenuli Goranci, a Udruženje dijaspore Gore je nekoliko puta apelovalo.
U Vraništu tvrde da je sporan način na koji se sprovodi projekat jer se otima privatna imovina za račun privatnog investitora, da je izgradnja apsolutno nelegalna i da će se čitav tok reke koja prolazi tik ispod sela uvući u cevi, čime će se značajno narušiti flora i fauna u tom delu Šar-planine, stanište veoma retkih biljnih vrsti i lekovitih trava, pojila za životinje.
Zbog sistemskog kršenja ljudskih prava, meštani tog dela Gore planiraju da se kolektivno isele i zatraže azil u zemljama EU.
- Za samo par godina jedan od najšarolikijih i najlepših malih nizija u Gori bi se pretvorio u polupustinju, nestale bi šume koje su plućno krilo toga kraja. Ukoliko namera uspe, to će biti Ekocid Gore - ističe za "Vesti" Redžep Kamberi, član radne grupe seoskog odbora Vraništa.
Kako pojašnjava, odluku o izgradnji mini-hidrocentrale u Gori i o eksproprijaciji privatne svojine, a za račun privatnog lica, donela je lokalna skupština koja za to nema ovlašćenje.
- I po Ustavu Kosova i svim zakonima odluku o eksproprijaciji i izdavanju dozvola na osnovu toga donose kosovska vlada ili parlament, a ovde je to učinila lokalna skupština. Još 25. januara smo podneli tužbu Osnovnom sudu u Prištini i očekujemo epilog. Iako sudski proces nije ni počeo, investitor je krenuo sa radovima, pa smo Opštinskom sudu u Prizrenu podneli zahtev za uvođenje privremenih mera zabrane radova. Naš zahtev je odbijen iz nama nejasnih i u pravnoj struci nerazumljivih razloga. Žalili smo se Apelacionom sudu u Prištini i odluku očekujemo ovih dana. Za to vreme, investitor bez izvršene eksproprijacije nastavlja sa uzurpacijom naših imanja bagerima, pravi logističku bazu za dovođenje cevi u koje će ubaciti celu reku - ističe Kamberi.
Radovi su na početku, ali dosadašnja šteta je ogromna. Kako dodaje, osim uništenih imanja, na trasi koju je sam odredio investitor je posekao više od 1.000 kubika drva, retkih vrsta, specifičnih samo za Goru.
- Stavljanjem rečne vode u cevi dolazi do sušenja rečnih korita, što prouzrokuje nestajanje biljnog i životinjskog sveta. Investitor nas bukvalno ostavlja bez vode, uskraćuje nam pravo na vodu, odnosno na život. Kako je moguće da bez vode i vegetacije Gora posle ovakvog ekološkog zla bude ista? Ako uspe u svojoj nameri, Gora će ličiti na predele u Africi. Ovakvim odlukama se krše sve međunarodne konvencije koje garantuju jednakost i pravo na život - kaže Kamberi.
On ističe da je "nerazumnim odlukama lokalnog parlamenta u poslednjih 17 godina stanovništvo Gore sa oko 30.000 stanovnika svedeno ispod 10.000".
- Tendencija je da se i taj broj prepolovi za još 50 odsto, što će drastično promeniti demografsku sliku Gore. Preti opasnost da Gora nestane i sa njom i Goranci koji ovde žive više od deset vekova.
Meštani Vraništa su se obratili svim relevantnim predstavnicima vlasti od lokala, predsednika, premijera i ni od koga odgovor nisu dobili.
Podrška dijaspore
Stanovnici Gore u najvećem broju raseljeni su po Italiji, Austriji, Luksemburgu, Švajcarskoj i Francuskoj, ali se svake godine za praznike vraćaju kući. Meštanima Vraništa je potrebna njihova pomoć.
- Počela je sezona godišnjih odmora i očekuje se dolazak više od 15.000 Goranaca koji su u zemljama EU, pa ćemo u konsultaciji sa njima održati skup kako bismo skrenuli pažnju na problem i naterali nadležne institucije da reaguju u skladu sa zakonom. Paralelno sa tim planiramo da se kolektivno iselimo i zatražimo azil u zemljama EU, u zemljama gde se prava manjina poštuju i gde se njegov glas čuje, gde je privatna svojina svetinja, a ekologija od suštinskog značaja za zdrav život - ističe Kamberi.
