Srpsko-ruski humanitarni centar na udaru Zapada: Mi smo spasioci, a ne agenti

Iako Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu postoji već pet godina, tek poslednjih nedelja je u žiži javnosti zbog optužbi da se, pod maskom edukacije i spasilačkih misija, zapravo bavi špijuniranjem. U razgovoru za "Vesti" kodirektor ovog Centra i jedan od službenika Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije Vjačeslav Vlasenko demantuje sve te navode i tvrdi da je reč o propagandi.

N. Rakić

Vjačeslav Vlasenko kodirektor Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu

Ambasador SAD Kajl Skot je nedvosmilen u tvrdnji da je ovo špijunski centar?
- U pitanju je očigledna politička akcija američke vlade. Ne postoji zabrana ulaska u Centar, otvoren je za sve i bukvalno do prošlog meseca u samoj zgradi su se nalazile još tri firme koje su radile. Da li je logično da špijuni rade sa ljudima koji se bave prodajom ili trgovinom. U pitanju je propaganda koja je započela maja prošle godine. U samom početku, Zapad uopšte nije obraćao pažnju na naš rad. Ali, kako smo ostvarili nekoliko veoma uspešnih humanitarnih operacija i na delu pokazali ko smo i šta smo, usledili su medijski napadi. Pretpostavljam da je Zapad u nama video ozbiljnu konkurenciju i da se od nje brani na ovakav način.

U kom smislu ste ozbiljna konkurencija?
- Najpre, podsetiću vas da je reč o rusko-srpskom centru, dakle zajedničkom projektu dve zemlje. Zatim, činjenica je da u Evropskoj uniji, u Briselu postoji Savez civilne zaštite, i da prema statutu EU, svim zemljama članicama ili kandidatima što je i Srbija, naloženo je da postupaju po tim pravilima. I oni, poput našeg Centra, organizuju obuku, imaju svoju logistiku, ali je problem u tome što se taj njihov rad ne vidi onda kada je to potrebno. Podsetiću da je 2012. godine u rejonu Tare u Srbiji izbio veliki šumski požar koji se širio ka BiH. Zahvaljujući našem Centru, iz Rusije su odmah stigli i vatrogasci i kanaderi koji su suzbili požar. To je bila jedna od prvih, jasnih potvrda zašto je Srbiji potreban jedan ovakav centar.

Nameće se zaključak da ovakav centar smeta zato što je Evropa uvela sankcije Rusiji, a vi im u saradnji sa Srbijom na delu pokazujete šta bi oni trebalo da rade?
- Da, saglasan sam sa vama, to je zaključak. Podsetiću vas da su ruski spasioci reagovali veoma brzo i kada su Srbiju zadesile velike poplave. To se posebno moglo videti u Obrenovcu, ali i drugim krajevima, kao i u BiH. Na istovetan način smo reagovali i 2015. kada se Srbija suočila sa enormnim brojem migranata sa Bliskog istoka. Centar je odmah poslao potrebnu humanitarnu pomoć, od šatora, kreveta, preko hrane na granične punktove u Preševu, Kanjiži i Šidu. I prošle godine, a zima je u Srbiji bila veoma hladna, odmah smo reagovali i pomagali u dostavi pomoći onim selima koja su bila potpuno zavejana. Za sve te aktivnosti nam nisu bili potrebni neki posebni zahtevi ili obimna dokumentacija. Mi smo sposobni da odmah ukažemo pomoć.

Ipak, od svega što ste nabrojali, javnosti je nametnuto da se bavite špijunažom?
- Tako je. Što se više trudimo, što više učestvujemo u nekim akcijama, sve više i dolazi napada i kad je reč o medijima, ali i izjavama političara sa Zapada.

Kažete da je "prozivka" ambasadora Skota politički obojena. Ali, teško je poverovati da bi Amerikanci nešto ustvrdili iz čista mira?
- To je zaista priča bez osnova. Ko zna koliko puta smo izjavili da je Centar otvoren za sve i svako ko hoće da dođe, da se uveri da li je to špijunski centar ili ne, to može da uradi. Ipak, malo njih se i odazvalo pozivu.

Jeste li pozvali ambasadora Skota?
- Nije jedini ambasador u Srbiji koga smo pozvali da nas poseti. Pre vas su bili i neki mediji iz sveta ili regiona i mada su svojim očima mogli da se uvere da ovo nije nikakav špijunski centar, na kraju bi u tekstovima ostavljali sumnju da je to ipak moguće.

Na kraju je sudbina Srpsko-ruskog humanitarnog centra postala jedna od glavnih tema nove Vlade Srbije?
- Sporazum između Srbije i Rusije o formiranju ovog centra je potpisan pre pet godina. Međutim, nikada konkretno nije bilo razgovora o statusu, o tome da li će Centar imati diplomatski status ili ne.
Zar još tada nije dogovoren diplomatski status?
- Nije. Sve je počelo onog trenutka kada je Srbija potpisala sa NATO sporazum o slobodnom kretanju kroz vašu državu. Odmah se pokrenulo pitanje zbog čega onda takav status ne bi dobio i naš Centar.

A zašto je bitno da ga imate?
- A zbog čega je NATO-u bilo bitno da dobije taj status? Nama bi bilo bitno da dobijemo taj povlašćen status isključivo iz finansijskih razloga. Jer, da podsetim, Centar je i do sada radio bez tog posebnog statusa i nikada nije bilo nikakvih problema. Bez tog dobijenog statusa je, posredstvom našeg Centra, Rusija i donirala Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije i brojna vozila i drugu pomoć. Ali, da smo tada imali diplomatski status, tada ne bismo platili na tu pomoć PDV i carinu, izbegle bi se neke silne druge takse. S tim statusom bi se automatski pojeftinila i svaka sledeća nabavka, ali bismo svakako imali veće pogodnosti i kada je reč o drugim plaćanjima u Srbiji, počev od iznajmljivanja prostora, preko komunalnih usluga. Dakle, za nas je dobijanje tog statusa isključivo bitno zbog finansijskih razloga.

A to što bi nepoznat broj Rusa dobio imunitet?
- Ironija svega je što u Centru radi samo šest Rusa. Samo oni bi dobili takav status.
Da, ali šta ako bi od njih šest, ta brojka kasnije narasla na, recimo, 106 državljana Rusije?
- To je nemoguće, potpuno nerealno.

Poenta pitanja je šta ukoliko po dobijanju diplomatskog statusa Centar promeni svoju ulogu?
- Neozbiljno je i bez ikakvog osnova očekivati da se unapred smatra šta bi ovaj Centar mogao da uradi kada je NATO dobio takav status, a svi znamo šta je uradio Srbiji.

Očekujete li diplomatski status?
-To zaista ne znam. Tu je reč o političkoj odluci u koju ne želimo da se mešamo. I do sada smo radili. Ukoliko dobijemo povlašćen status biće dobro, a ako ne, ništa se neće promeniti, nastavićemo da radimo kao i do sada.

Dakle, neće biti ultimatuma?
- Ne, nema nikakvog ultimatuma.