Volfgang Petrič za "Vesti": Suđenje OVK test za Zapad
Kada je reč o Specijalnom sudu za ratne zločine, međunarodna zajednica je spremna da ide do kraja. Prošlo je blizu 20 godina i ako je bilo ratnih zločina na Kosovu, oni će biti procesuirani. To je takođe i test činjenice da su EU i Amerikanci jednaki prema svima i objektivni. Zločin je zločin, bez obzira na to gde je počinjen - kaže u razgovoru za "Vesti" Volfgang Petrič, bivši izaslanik Evropske unije za Kosovo i glavni pregovarač Brisela u razgovorima u Rambujeu i Parizu 1999. godine.
Kada je reč o dijalogu u Briselu, austrijski diplomata ocenjuje da se dve strane o statusu Kosova "slažu da se ne slažu", ali da je "razgovor preko linije razdvajanja" veoma važan korak ka iniciranju pomirenja naroda. Prerano je govoriti o vojsci Kosova, ističe i dodaje da je na tu temu "veoma skeptičan".
Pomirenje se ne nameće
U Briselu su do sada održane 223 različite runde dijaloga. Čini se da su pomaci neznatni.
- Ovo je veoma teška i kompleksna tema jer imate dve fundamentalno suprotstavljene pozicije. Kosovske Albance koji sada imaju državu i Beograd koji Kosovo smatra svojim delom. Osim tih principijelnih pozicija imate i pragmatične pozicije dve strane. U Beogradu, jasno je da niko nikada neće reći "sada je Kosovo izgubljeno" jer čak ni sve zemlje EU ne priznaju nezavisnost. Prihvatanje dijaloga sa određenim principima je veoma važan korak u pravom smeru. To je pravac kojim možemo pomoći ljudima na Kosovu da imaju bolji život, budu bezbedniji, da se poboljša ekonomija i da se konačno inicira faza pomirenja. Ekonomija, bezbednost i pomirenje, to su tri ključne tačke.
Međutim, ekonomska situacija na Kosovu nije dobra, mnogi Albanci smatraju da je vlada u Prištini loša i korumpirana. Kada je reč o pomirenju, na primer, Udruženje novinara Srbije je šest puta postavljalo spomen ploču nestalim novinarima u blizini Velike Hoče, jer je pet puta srušena i bačena.
- Pomirenje ne možete nametnuti ljudima. Za to će biti potrebne generacije. Bilo je zločina na obe strane i porodice nisu spremne da se pomire jer je to toliko emotivno i blizu njihovom srcu. Zato je dijalog najvažniji instrument da se napravi progres. Važno je uspostavljanje Zajednice srpskih opština, da srpska zajednica ima svoju instituciju za sve ono što se dešava u lokalnim zajednicama. Važno je da Srbi imaju svoje predstavnike u kosovskom parlamentu, vladi i javnim institucijama. Takođe i da se stvarno poboljša situacija za manastire i srpsku zajednicu koja živi južno od Ibra. Kada sam pre dve godine posetio dragog prijatelja oca Savu bio sam šokiran da Visoke Dečane i dalje štiti Kfor. Svojim kosovskim kontaktima sam rekao - ovo nije dobro! Pa, vi morate da garantujete bezbednost Srbima i manastirima, ali realnost je takva da to mora da radi međunarodna zajednica.
Pogubni nacionalizam
Da li je sve to zato što je međunarodna zajednica toliko puta zažmurila na probleme na Kosovu?
- Ne bih rekao da je međunarodna zajednica zažmurila. Kada je Miloševićev režim gušio pobunu, ni Albanci nisu dobili pomoć. Tek kasnije. A kada su se stvari promenile, odmah sam rekao da moramo da budemo veoma pažljivi i da zaštitimo manjine, naročito Rome i Srbe.
Na obe strane su veoma snažne emocije i veliki nacionalizam. I kada je reč o tom etničkom nacionalizmu, tu, nažalost, nema puno razlike ni kod Srba, Hrvata, Albanaca, Kosovara... Recimo sve te priče o velikoj Albaniji, to je sve glupost, ali je veoma snažno. To mora da se prevaziđe. Sama činjenica da se za dijalog u Briselu koristi izraz "strateški dijalog" znači da na kraju moramo da se fokusiramo na perspektivu, na razgovor preko linije razdvajanja.
Spomenuli ste nacionalizam. Trenutno su dva glavna konkurenta za formiranje vlade u Prištini, tzv. OVK koalicija i Samoopredeljenje koje je izričito protiv dijaloga u Briselu.
- Zbog umiruće ekonomije i socijalne situacije, mnogi kosovski Albanci napuštaju zemlju jer ne mogu da nađu posao. Dok oni odlaze, "ekstremisti" ostaju. Zabrinut sam zbog činjenice da postoji veoma snažan nacionalizam Samoopredeljenja, ali s druge strane, ako jednoga dana preuzmu odgovornost u lokalnoj vlasti, kao što je u slučaju gradonačelnika Prištine, onda shvate da moraju biti pragmatični.Opozicija je uvek više ekstremna. Ali, ovo je problematična situacija. Kosovski Albanci moraju da shvate da svaka većina u određenoj regiji odgovorna za manje grupe. To je evropski princip i najvažnija stvar: manje grupe, u jednoj demokratiji, moraju biti zaštićene. Kao Evropejci, članovi EU, to svima moramo da govorimo.
Rano je za kosovsku vojsku
Šta mislite sada o zahtevu Prištine da formira vojsku?
- Mislim da je veoma rano da se o tome razgovara. Naročito jer je još prisutan Kfor i o bezbednosti se svakako brine međunarodna zajednica. O tome imam lični princip i veoma sam skeptičan kada je reč o vojsci. Skeptičan sam i kada je reč o vojnim savezima, jer kao diplomata želim ispregovarana rešenja, kompromise.
Očekuju se optužnice pred Specijalnim sudom. Srbi se nadaju da će se nešto konačno desiti, Albanci se nadaju da se neće ništa desiti, ali da li je EU spremna za ono što će se desiti? Videli smo šta se dogodilo sa svedocima u ranijim slučajevima pred Tribunalom u Hagu.
- Međunarodni krivični sud je bio i veoma važno iskustvo i za učenje. Možda nisu bili dovoljno spremni, informisani da su određene tradicije u albanskom društvu drugačije od zapadnih tradicija kada je reč o sudskom postupku. Sada, koliko znam, svesni su toga i baviće se time na takav način, siguran sam, da će Specijalni sud biti veoma važan. Takođe, da bi se zaključilo sa temom ratnih zločina OVK. To takođe govori i da su EU i međunarodna zajednica spremne da idu do kraja. Prošlo je skoro 20 godina, ali ako je bilo ratnih zločina, oni će biti procesuirani, čak i kada je reč o grupi kao što je OVK. To je veoma važno i testira činjenicu da EU i Amerikanci zaista pokušavaju da budu jednaki i objektivni. Zločin je zločin.
Nedopustive Dautove pretnje
Na temu bezbednosti, kada je Ramuš Haradinaj nedavno uhapšen u Francuskoj, njegov brat Daut je pretio Srbima rečima: "Ako ga izruče (Beogradu), na Kosovu neće biti Srba." Ono što je još više zapanjilo je da je samo ambasador SAD Greg Delavi to odmah osudio, dok je EU trebalo nekoliko dana da se oglasi.
- Na žalost, u EU se odluke donose pred odborom gde imamo 28 članova i to je veoma veliki problem. U takvoj situaciji neko mora odmah da kaže - Ne! I ponekad, Amerikanci, koji se smatraju da su više prokosovski orijentisani, kažu - NE, jer shvataju da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Ne možete pretiti nezavisnom sudu koji mora da odluči po Interpolovoj poternici. Siguran sam da u Francuskoj nezavisne sudije donose pravu odluku, dopadalo vam se to politički ili ne, ali to je činjenica. Haradinaj je bio u opoziciji, sada će najverovatniji biti u vladi, moraće da se suoči sa realnošću.
Biografija
Volfgang Petrič je austrijski diplomata. Pripadnik je nacionalne manjine koruških Slovenaca.
Studirao je istoriju, germanistiku, politologiju i pravo, na bečkom univerzitetu, gde je i promovisan 1972. godine. Između 1977. i 1983. godine, bio je sekretar austrijskog kancelara Bruna Krajskog. Dok je bio austrijski ambasador u Beogradu (1997-1999) postavljen je za Posebnog izaslanika Evropske unije za Kosmet. U toj funkciji je bio i kao glavni pregovarač Evropske unije na mirovnim pregovorima o Kosmetu u Rambujeu i Parizu 1999. godine, koji su bili predigra bombardovanju SR Jugoslavije u martu te godine. Između 1999. i 2002. bio je visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini. Posle kratkog angažovanja na austrijskoj političkoj sceni, prelazi na funkciju austrijskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi. U političkim krugovima zapadnih zemalja važi kao stručnjak za spoljnju politiku sa težištem interesovanja na jugoistočnoj Evropi.
