Hteli državu, a prali pare?
Zbog informacija o sumnji u pranje novca prilikom finansiranja predsedničke kampanje koje je Agencija za borbu protiv korupcije dobila od Uprave za sprečavanje pranja novca, ovo antikoruptivno telo podnelo je izveštaj Tužilaštvu, čulo se od pomoćnice direktora Agencije za borbu protiv korupcije Katarine Dakić.
Nedavno je Pokret Dosta je bilo izrazio sumnju u pranje novca razotkrivši da su socijalni slučajevi i nezaposleni finansirali kampanju Aleksandra Vučića, istim iznosima od po 40.000 dinara, kao i da je oko 7.000 ljudi doniralo 2,2 miliona evra. Neki od donatora, potvrdila je, bili su korisnici socijalne pomoći, ne navodeći o kojim je partijama reč.
- Dobili smo podatke od Ministarstva za rad o kojim se ljudima radi i zatražili da se izvrši revizija njihovih primanja. Uradili su i rečeno nam je da neki više nisu primaoci socijalne pomoći - kazala je ona.
Uz opasku da je na tužilaštvu da utvrdi istinu, direktor Centra za vladavinu prava Ivan Ninić kaže da je potrebna opsežna istraga da se utvrdi da li je novac opran i kog je porekla.
- Kod donacija fizičkih lica strankama, novac može da potiče iz javnih preduzeća ili fondova, sa narko-tržišta, odnosno sive zone i od privrednika. Čak i u slučaju da je novac od biznismena doniran legalno, opet sve mora da bude javno - pojašnjava Ninić i dodaje da davanje netačnih informacija preti kaznom zatvora.
Fiktvni donatori
- Uoči prvih izbora posle formiranja SNS-a, Aleksandar Vučić je na jednoj TV rekao da je novac stranci obezbedio Tomislav Nikolić, ali zbog ograničenja maksimalnog iznosa donatora, ne može on da bude samo on upisan kao donator, već svi članovi njegove porodice. To pokazuje da je neko dao keš, a fiktivno su upisana imena sa maksimalno dozvoljenom sumom za doniranje - iznosi Ninić primer iz ranije kampanje.
- Pretpostavljam da je vrh partije na terenu rekao koju količinu para da obezbede i upumpaju, a lokalni funkcioneri u strahu od gubitka pozicija nisu ni obratili pažnju na poreklo tog novca. Banke su, međutim, dužne da evidentiraju sumnjive stvari i predaju ih Upravi za sprečavanje pranja novca koja je u stalnoj komunikaciji sa Narodnom bankom Srbije i ukoliko to ne urade, čine privredni prestup - pojasnio je ovaj advokat.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija smatra da ako postoji interesovanje javnosti u interesu Agnecije je da saopšti više podataka kakve kontrole se vrše. Kaže da se poslednjih meseci najviše prašine diglo po pitanju priloga.
- Postavilo se pitanje tačnosti informacija koje su naveli predlagači predsedničkih kandidata. Krivično delo je ako se navode lažni podaci, ne sme da se dogodi da ostane neispitano - smatra Nenadić.
Prijava protiv SNS
- Agencija je podnela prekršajni postupak protiv SNS-a jer nisu dali podatke o angažovanju marketinških kompanija tokom kampanje za izbore 2012 - rekla je Dakićeva kojoj je uzvratio ministar policije i visoki funkcioner SNS-a Nebojša Stefanović i povodom nedostavljanja podataka o anagažovanju rumunskih firmi Majoritas i Kondiment za N1 kazao da nije siguran da li uopšte ima zvanične saradnje SNS-a i tih kompanija.
