Gasi se ruski centar?
Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu mogao bi da bude prva "kost u grlu" nove Vlade Srbije, ali istovremeno i jasan pokazatelj da li će zvaničan Beograd odreći "prijateljstva" sa Rusijom na kome se, do sada, toliko insistiralo. Da li će ili ne zaposleni u ovom Centru dobiti "diplomatski status", postala je prvorazredna tema kako za srpsku opoziciju, tako i za ruske i američke zvaničnike.
I dok Aleksandar Čepurin tvrdi da "niko ne može da razume" zbog čega nije rešen status zaposlenih u Centru, mada je sve dogovoreno još 2013. godine, dotle ambasador SAD Kajl Skot bez dlake na jeziku tvrdi da je reč o "špijunskom centru" Rusije.
- Ako je to humanitarni centar, zašto je zaposlenima potreban diplomatski status? Taj status znači da niko ne može da izvrši inspekciju toga šta oni rade, da mogu da budu nedodirljivi - poručio je Skot.Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za "Vesti" da je odugovlačenje
Srbije da zaposlenima u Centru omogući diplomatski imunitet "nekorektno", ali i da ova tema zaista može biti "kamen spoticanja" u odnosima Srbije prema Zapadu.
Šutanovac: Nije isto što i NATO
Da je pitanje statusa Rusko-srpskog humanitarnog centra postalo jedno od ključnih pitanja u Srbiji, pokazala je i skupštinska rasprava o izbori nove vlade, ali i stavovi neki opozicionih lidera od kojih se očekivalo sve, samo ne i "proruska" orijentisanost.
Predsednik DS Dragan Šutanovac tako predlaže da se, ukoliko postoji potreba, sa Ruskom Federacijom napravi identičan sporazum kao SOFA sporazum sa NATO za prolaz ruske vojske kroz teritoriju Srbije.
- Ali, poenta je da se status ruskog humanitarnog centra ne izjednačava sa oružanim snagama. Ministar Dačić upoređuje stvari koje nisu za poređenje, kao što je SOFA sporazum i potencijalni sporazum o posebnom statusu za ruski humanitarni centar u Nišu. Kad je već ruski centar u Nišu humanitarni, kao takav treba da ima status. Humanitarnom centru nije potrebno dodeljivati bilo kakav imunitet i samim tim ekstrateritorijalan status - kaže predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac.
- U daljim odnosima prema Zapadu i Istoku sve može biti kamen spoticanja, ali suverena država mora da vodi računa o svojim interesima, a naš prvorazredni interes jeste ne samo da sačuvamo dobre odnose sa Rusijom, već i da ih unapredimo. Rusija nam nije samo spoljnotrgovinski partner, već i faktor podrške u odbrani Kosova i Republike Srpske. Otuda smatram nekorektnim što Srbija odugovlači da realizuje nešto što je načelno već dogovoreno oko imuniteta Rusa u Centru - naglašava Anđelković.
Na opasku da Amerikanci smatraju da je Centar zapravo ruski obaveštajni centar, naš sagovornik kaže da su takve tvrdnje smešne.
- To je prazna priča. Špijunaža se u 21. veku ne odvija iz takvih centara. Ovde je reč o prestižu i principu Rusije da od prijateljske Srbije očekuje barem isti tretman koji smo dali NATO-u.
Kiselo grožđe
U situaciji kada je Srbija pred dilemom: Ako uzmeš - kajaćeš se, ako ne uzmeš - kajaćeš se, Dragomir Anđelković kaže da dodeljivanje specijalnog statusa Centru u Nišu ne bi proizvelo dodatne probleme sa Zapadom.
- Ukoliko nam Zapad preti novim problemima, to znači da ih već imamo i samo je pitanje kada će se ispoljiti, da li će to biti ovaj Centar ili nešto drugo. Otuda je najvažnije da se država odupre takvoj vrsti pristiska i da se rukovodi isključivo sopstvenim nacionalnim interesima - zapaža Anđelković.
Zamislite samo šta bi se dogodilo i kako bi Zapad reagovao kada bi zvanična Moskva od nas tražila isti status za ODKB koji ima zapadna Alijansa. Nemam dileme da bi se samo zbog takvog zahteva Beograd našao pod stravičnim pritiskom. I Rusi su toga svesni i zbog toga od nas traže mnogo manje i diskretnije: diplomatski imunitet za vatrogasce i spasioce. Oni od nas traže simboličnu potvrdu da želimo i imamo korektne odnose sa Rusijom, bez obzira na to što već održavamo specifične odnose sa NATO - zaključuje Anđelković
