Može li Srbija da brani Kosovo ako ga izbaci iz Ustava?
Da nije Preambule (Ustava Srbije) sve bi, pokušavaju da predstave oni koji Kosovo vide kao nezavisno, nekako bilo lakše. Pritom, mnogi sve vreme tvrde da nije ni bitna. Ali trend bavljenja njome ne jenjava, piše "Sputnjik".
Srbija spremna da popusti?
- Ako Preambula nije pravni i obavezujući deo Ustava, pa zašto toliko štrči i politički smeta - pita profesor Političkog sistema sa Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović.
Mogu da zaključim, dodaje Jovanović za "Sputnjik", da bi menjanje Preambule u smislu da se Kosovo odatle izbaci bila politička poruka slabljenja pozicije Srbije, spremnosti na neku vrstu popuštanja i puzeće politike u konačnom priznavanju Kosova i Metohije.
Povod za novo "otpakivanje" priče o Preambuli je izjava novog ministra u Vladi Srbije Branka Ružića, koji je naglasio da kad je reč o Kosovu i Metohiji i ustavnoj reformi ne zna kada će se krenuti u izmene najvažnijeg pravnog akta u državi, ali da svakako Ustav i njegova Preambula treba da više "korespondiraju sa realnošću", jer u praksi postoje i Rezolucija 1244 i Briselski sporazum.
SPS je državotvorna stranka i uvek se rukovodio interesima Srbije i njenih građana, dodao je Ružić, pa samoproglašenu nezavisnost Kosova, kao paradržave, nikada neće priznati.
Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Vladan Petrov objašnjava da Ustav Srbije predviđa da se Preambula menja po najtežem postupku.
To podrazumeva da je potrebno prvo podneti predlog za promenu Ustava, a njega mogu da podnesu Vlada, predsednik Republike, najmanje jedna trećina narodnih poslanika ili najmanje 150.000 birača.
Taj predlog mora biti usvojen dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika, pa se zatim izrađuje nacrt akta o promeni Ustava koji takođe mora biti usvojen dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Na kraju je neophodan i obavezan ustavotvorni referendum.
Ništa bez saglasnosti građana
Preambula je sa stanovišta ustavnog prava, pojašnjava profesor Milan Jovanović, neka vrsta predgovora Ustavu. Ona je tekst koji ukazuje zašto je Ustav nastao, objašnjava neke istorijske razloge i pokazuje neke glavne ciljeve.
I ima dva bitna dela. Prvi koji pokazuje da je Srbija država srpskog naroda, ali da u njoj žive i građani drugog etničkog porekla i da su oni svi ravnopravni. I drugi deo te Preambule u kojem se tri puta pominje Kosovo i Metohija i kaže da je suštinska autonomna pokrajina, da je srpski suverenitet podrazumeva kao sastavni deo Srbije i da su svi državni organi u svom postupanju dužni da štite državne interese na Kosovu i Metohiji.
- U krajnjoj liniji, odgovornost za promenu Preambule će, u inicijalnoj fazi, imati ovlašćeni predlagači, ali krajnju odluku će imati građani. Dakle, čak ako i bude neko odstupanje od teritorijalnog integriteta države, koje bi podrazumevalo prihvatanje da je Kosovo i Metohija u nekom drugom statusu, a ne u statusu srpske autonomne pokrajine, sa tim bi morali da se saglase građani republike Srbije - zaključuje profesor Petrov.
