Vlada Srbije: Šta (ni)smo uradili od 2008.
Danas se navršava dve godine od početka rada Vlade Srbije u ovom sastavu. Pročitajte šta kažu sami članovi Vlade, a šta ostale javne ličnosti, o tome koliko je urađeno za dve godine, a koliko nije.
Đelić: Najveći uspeh vize i SSP
|
Đelić je istakao da su rezultati mogli biti i bolji, ali da je na to uticala ekonomska kriza, koja je efekte imala i na Srbiju.
|
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je danas da su najveći uspesi u prve dve godine mandata Vlade Srbije vizna liberalizacija i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a kao osnovni cilj u narednom periodu naveo ponovni rast životnog standarda.
"Mislim da nećemo mnogo pogrešiti ako kažemo da je u prve dve godine rada ukidanje viza najveći uspeh naše vlade, a u domenu evropskih integracija činjenica da je i primenjen i ratifikovan ŠP, što pokazuje da naši sledeći ciljevi imaju dobre izglede za realizaciju", rekao je Đelić novinarima.
On je dodao da građani, sada kroz ankete, a za dve godine na izborima, treba da pokažu koliko je Vlada Srbije kvalitetno radila.
Koštunica: Pogrešna politika
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica ocenio je danas, povodom dvogodišnjice rada Vlade, da se Srbija nalazi u dubokoj i sveopštoj krizi pre svega zato što je sadašnja vlast dve godine vodila površnu i pogrešnu politiku da EU nema alternativu.
|
On naglašava da je, zbog svega toga, Srbiji potrebna nova Vlada i nova nacionalna politika koja će jasno i glasno saopštiti da EU ima alternativu i da je to razvijena i snažna Srbija uređena na najboljim evropskim vrednostima i standardima, spremna da u skladu sa svojim interesima bude otvorena i sarađuje sa celim svetom. |
"Pošto je politika da EU nema alternativu bila slaba i kratkovida, brzo se pokazalo da su krupna obećanja sa kojima je sadašnja vlast izlazila pred građane obične obmane", ističe Koštunica u pisanoj izjavi za medije.
On podseća da je Vlada najavljivala da će biti stotine hiljada novih radnih mesta, da će plate i penzije biti veće, da samo što nismo ušli u EU, a da su Kosovo i EU dva odvojena pitanja, a da je, "od svega, od svih velikih obećanja istina je samo da je u Srbiji prosečna plata manja za 100 evra. Istina je takođe da EU zahteva da sa lažnom državom Kosovo treba da uspostavimo dobrosusedske odnose, kao što je istina da će EU zbog svojih problema na duži rok zamrznuti pitanje daljeg proširivanja novim članicama", navodi Koštunica.
Ilić: Vlada ne zaslužuje prelaznu ocenu
|
Ilić smatra da je "kompletan budžet u funkciji izborne kampanje ministra Mlađana Dinkića, a nema novih fabrika ni radnih mesta".
"Očekujem od predsednika Republike...da preduzme neke mere jer premijer ne postoji i nigde se ne čuje, a samo se čuju izjave Dinkića...koji je kompletno uzurpirao vladu", rekao je Ilić dodajući da je "premijer ispustio dizgine iz ruku i potpuno se povukao". |
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je danas da Vlada Srbije posle dve godine rada ne zaslužuje prelaznu ocenu i da su stoga potrebni vanredni parlamentarni izbori.
Ilić je na konferenciji za novinare, govoreći o dve godine rada kabineta premijera Mirka Cvetkovića, naveo da je "privreda urušena", vlada ušla u treću građevinsku sezonu i "ništa nije izgradila", da su ekonomski problemi veliki, "selo potpuno uništeno" i sa ovakvim cenama nafte i otkupnim cenama poljoprivredni proizvođači ne mogu da prežive.
Neophodno je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kako bi se što pre formirala "operativna vlada" koja će imati rezultat.
Delević: Ostvaren značajan napredak u procesu integracija
|
Prema njenim rečima, Srbija od početka 2009. godine primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, što će, kada dodje vreme, doprineti boljoj proceni njenog zahteva za članstvo.
Kako je podsetila, nedavno je počeo i proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji će Srbiju, kada stupi na snagu, uvesti u sveobuhvatniji ugovorni odnos sa EU.
Kao za građane najvidljiviji pomak ka članstvu u EU Delević je izdvojila ispunjavanje obaveza iz dijaloga o viznoj liberalizaciji, što je omogućilo da se od kraja prošle godine u zemlje šengenskog prostora putuju bez viza. |
Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Milica Delević izjavila je danas da je u prethodne dve godine ostvaren značajan napredak u procesu evropskih integracija, i da je u predstojećem periodu najvažnije održati tempo reformi usvajanjem zakona i podzakonskih akata predvidjenih Nacionalnim programom integracija.
"Kancelarija kvartalno prati procenat ispunjenosti plana, što je u velikoj meri doprinelo ubrzanju zakonodavne aktivnosti i dovelo do gotovo stopostotne ispunjenosti krajem prošle godine", rekla je Delević agenciji Tanjug povodom dve godine od formiranja Vlade Srbije.
Kako je podsetila, usvojeni su mnogi važni zakoni poput Zakona o bezbednosti na putevima, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o kontroli državne pomoći, Zakona o zaštiti konkurencije, brojni zakoni iz oblasti ekonomije, finansija, životne sredine i poljoprivrede.
Delević je najavila da će novi izveštaj biti predstavljen polovinom jula, a u ovom trenutku ispunjeno je više od 70 odsto ciljeva predvidjenih Nacionalnim programom integracija.
"U budućnosti će veoma važna biti primena novousvojenih propisa koja podrazumeva i formiranje tela neophodnih za implementaciju tih akata. Naravno, uz rad na unutrašnjoj agendi, pripremamo se i za sledeće korake na putu ka u EU, koji podrazumevaju odgovore na upitnik Evropske komisije i pripremu za pregovore o clanstvu", navela je Delević.
Malović: Ostvareni značajni rezultati
Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je danas da je zadovoljna rezulatima koje je tokom protekle dve godine ostvarilo ministarstvo na čijem je čelu, naglašavajući "značajne" rezultate u "korenitoj" reformi pravosuđa.
|
Ministarstvo pravde uložilo je, kako je dodala, napore na poboljšanju uslova u zatvorima, izmenama krivičnog zakonodavstva uvedene su alternativne sankcije, a stvoreni su i uslovi elektronskog nadzora za osudjene koji kaznu zatvora budu izvršavali u kućnom pritvoru. |
"Ministarstvo pravde ostvarilo je značajne rezultate u korenitoj reformi pravosuđa usmerenoj ka oporavku zastarelog i nefunkcionalnog pravosudnog sistema, kao i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i ispunjavanju uslova za pridruživanje Srbije EU", rekla je Malović.
Ona je ocenila da nova mreža sudova koja je počela da radi od januara ove godine pokazuje prve rezultate, a da će konkretni efekti biti vidljivi do kraja godine, ističući da se "izvesni problemi u tako sveobuhvatnom procesu" rešavaju u hodu.
|
Ministarka je istakla da je ključan segment borbe protiv organizovanog kriminala regionalna saradnja i na tom planu postignuti su značajni rezultati. Ona je podsetila na nedavno potpisan ugovor o izručenju izmedju Srbije i Hrvatske.
"Nadam se da će i druge zemlje u regionu slediti primer Srbije i Hrvatske i očekujem da će takav sporazum ubrzo biti potpisan i sa Crnom Gorom. Takođe sa Bosnom i Hercegovinom potpisane su izmene Ugovora o pravnoj pomoći u gradjanskim i krivičnim stvarima i ugovora o izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima", rekla je ona. |
U proteklih godinu dana, kako je navela, usvojeno je 18 zakona, među kojim su Zakon o pravosudnoj akademiji, Zakon o tajnosti podataka, izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kao i Zakon o sudskim veštacima.
Ona je kazala da se intenzivno radi na zakonu o javnim beležnicima, izvršenju i obezbeđenju, medijaciji i Predlogu zakona o finansiranju političkih partija. Prema njenim rečima, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije definisana je kao prioritet i na tom polju napravljeni su značajni koraci.
"Bitan segment borbe protiv organizovanog kriminala je svakako oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Direkciji za upravljanju oduzetom imovinom Ministarstva pravde do sada je poverena na upravljanje imovina koja je privremeno i trajno oduzeta i čija se vrednost procenjuje na oko 100 miliona evra", kazala je ona.
Izuzetan napredak u saradnji sa Haškim sudom
Srbija je, tokom dvogodišnjeg mandata vlade premijera Mirka Cvetkovića, načinila izuzetan napredak u saradnji sa Haškim tribunalom, ocenili su danas srpski zvaničnici.
Time su stvoreni i preduslovi za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
|
Najveći pomak načinjen je hapšenjem haškog optuženika Radovana Karadžića, 21. jula 2009. godine u Beogradu, koji se krio sa lažnim identitetom, predstavljajući se kao Dragan Dabić. Bivši lider bosanskih Srba isporučen je Haškom tribunalu 30. jula 2009. godine. |
U dvogodišnjem periodu intenzivirana je i potraga za dvojicom preostalih haških optuženika Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem, a policija je u više navrata pretresala kuće članova njihovih porodica što je, između ostalog, rezultiralo pronalaženjem Mladićevih ratnih dnevnika.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je danas da je saradnja sa Haškim sudom u poslednje dve godine kvalitativno različita od ranije saradnje i da je u toj sferi napravljen izuzetan pomak, kao i da je okončanje saradnje sa tim sudom, odnosno hapšenje Mladića i Hadžića, nesporan prioritet vlade.
"Kao što konstatuje i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u svom nedavnom izveštaju, sad se ta saradnja vidi i ona je apsolutno prisutna. Više se uopšte ne pominje nedostatak političke volje", istakao je Vukčević.
Prema njegovim rečima, glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc je u svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti taksativno naveo da su ispunjeni svi zahtevi Haga u vezi sa arhivama i poverljivim dokumentima koji su imali oznaku tajnosti.
Vukčević je istakao da je Bramerc posebno izdvojio saradnju sa Tužilaštvom za ratne zločine Srbije, kako na radu po konkretnim predmetima, tako i u njegovom učešću kao koordinatora u Akcionom timu za hvatanje Mladića i Hadžića.
|
"Srbija je odgovorila na sve zahteve Tribunala za dostavljanje dokumentacije, oslobodila je sve svedoke za koje je to zatraženo od Tužilaštva ili odbrana okrivljenih dužnosti čuvanja tajne kako bi mogli da daju iskaze u postupcima, dozvolila pristup svojim arhivima i odbranama i Tužilaštvu u svim slučajevima u kojima je to zatraženo, pružila zaštitu svedocima...", naveo je Ignjatović.
|
I šef Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je danas da je Vlada Srbije u protekle dve godine uložila veliki trud i da zahvaljujući tome Srbija ima u kontinuitetu "odličnu saradnju" sa tim sudom.
Ignajtović kaže da se u javnosti kao najveći uspeh dosadašnje saradnje doživljava hapšenje i prebacivanje u Hag optuženika Radovana Karadžića, ali da je za njega najveći ostvareni rezultat uspostavljanje odnosa poverenja.
"Hapšenje Karadžića je svakako bilo od izuzetnog značaja, ali ja mislim da je najveći rezultat u saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu ostvaren na uspostavljanju odnosa poverenja", izjavio je Ignjatović Tanjugu povodom dve godine od formiranja Vlade Srbije.
On je ukazao da nije reč o subjektivnoj oceni, već da su to u svojim izveštajima konstatovali i predsednik Haškog suda Patrik Robinson i glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc.
