Krenuće traktori i na Vučića
Kolumnista bečkog dnevnika "Prese" Martin Lajdenfrost obišao je Arilje u želji da sazna istinu o sukobima sa malinarima i zaključio da "Vučićevi listovi lažu više".
Lajdenfrost, koji je poznat po reportažama sa Balkana sa izvesnom dozom humora, naglasio je da je Srbija svetska sila u proizvodnji malina, a sa 20 miliona kilograma godišnje se zapadna srpska opština Arilje s pravom hvali kao prestonica crvenog zlata.
- Oko 5.000 malinara iz Arilja, od kojih mnogi nemaju ni po hektar zemlje, uvek imaju potencijal da izazovu nemire. Demonstriraju kada im veletrgovci, kao na početku ovogodišnje berbe, daju samo evro za kilogram. Tako je 2011. godine 1.000 traktora krenulo ka Beogradu, jake snage policije su blokirale prilazne puteve, pa su demonstranti bacili policijski kombi u reku Rzav.
Dvojica policajaca su bila unutra, jedan je teško povređen - podsetio je on.
S tim u vezi je ukazao na političku situaciju u Srbiji, za koju kaže da ju je teško shvatiti.
- Aleksandra Vučića, vladar koji je upravo prešao na predsedničku funkciju, dvore i EU i Rusija, dok mu kod kuće na stalnim demonstracijama prebacuju izgradnju autoritarne države. To je pre svega medijski rat od pet revolveraških listova, četiri ne diraju Vučića, samo tračaroški "Kurir" huška protiv njega - konstatuje Lajdenfrost.
Praznik voća
U Brankovini, kod Valjeva, održana je 55. privredno-turistička manifestacija Dan maline uz učešće oko 30 proizvođača tog voća iz okolnih sela. Za najboljeg proizvođača proglašen je Radovan Lazarević iz Brankovine, drugi je Predrag Avramović, a treći Nenad Ilić iz susednog Kozličića. Najveći robni proizvođač je Milorad Ranković iz Donjih Leskovica, dok je nagrada za inovaciju u preradi maline pripala Biljani Maksimović iz Blizonja.
On ukazuje da je nedavno "Kurir" izvestio o sukobima malinara i policije, ali da su mu šund list "Informer" i solidna "Politika" otpisali da su u pitanju protesti od pre šest godina, iz Tadićeve ere.
- Ja u Arilju. Prijatno svež predeo običnih ljudi, malinjaci izdaleka izgledaju kao vinogradi. Sa mnogo Ariljaca pričam o utopljenom policijskom kombiju, niko za policiju nema ni najmanje samilosti. Moja pobožna domaćica: 'Da, normalno pri tim cenama maline.' U rano veče nikoga nisam video da bere, pred jednim dućanom desetak odraslih ljudi sedi uz pivo. Osim dvojice svi ostali imaju malinjake i moje pitanje o sukobima gotovo da izaziva sukob među njima. Jedan predstavnik mesne zajednice iz redova Šešeljevih nacionalista brani Vučića tvrdnjom da je pod Tadićem kilo palo na 50 centi. Sledi svađa. Niko, doduše, neće da napadne Vučića direktno, ali većina tvrdi: Po pitanju malina nije postalo bolje - napisao je u svojoj kolumni.
Lajdenfrost je pitao okupljene pred prodavnicom ko je kriv za očajnu otkupnu cenu malina.
Liberalni kapitalizam, tvrdi jedan Šešeljev simpatizer, koji dodaje: Nisi čitao Džefrija Saksa?
Penzionisani malinar Vladimir kaže da su krivi vlasnici hladnjača, koji mešaju loše maline iz Poljske s našim, a one imaju samo osam odsto mase, dok srpske imaju 14 odsto, a sve to Vlada dozvoljava.
Austrijski novinar napisao je da je ostatak večeri proveo na verandi uz šljivovicu, te da je pre odlaska na poklon dobio reprodukciju freske i dve gajbe malina.
- Evo razrešenja - po pitanju malina Vučićevi listovi lažu više. Neki Ariljci su mi potvrdili da je bilo blagih sukoba na demonstracijama nešto pre 13. juna - njegov je zaključak posete Arilju.
Proizvođači su nezadovoljni cenom od 120 do 130 dinara za kilogram i smatraju da je "sve ispod 200 dinara katastrofa".
Umalo opelo
Proizvođač Mladen Marić iz Sušice kaže kako je nameravao da "malini danas održe opelo", te su kupili i sveću, ali su se, ipak, predomislili.
- Cena je niska, 120-140 dinara, a organska malina, koju je mnogo teže proizvesti je oko 200 dinara. Neko će da skine kajmak - hladnjačari, izvoznici ili neko treći, samo seljak nagrabusi - rekao je Marić.
Biće još nevolje
Stručnjaci iz Zavoda za poljoprivredu u Valjevu su, na uobičajenom savetovanju za malinare, upozorili da će suša uzimati sve veći danak i preporučili da se malina gaji na manjim površinama, na 20-30 ari, uz maksimalnu primenu sistema za navodnjavanje "kap po kap", te sistema za zasenu i zaštitu od grada.
- Malinjaci su dosta rano krenuli sa vegetacijom, a oni na kojima je primenjena puna agrotehnika su najviše i stradali. Sve u svemu, biće ovo godina za zaborav - rekao je novinarima Jovan Milinković iz Zavoda u Valjevu.
