Zločini nad Srbima u Metohiji 18 godina bez kazne (1): Pakleni "mir" u Orahovcu
Desetog juna 1999. potpisan je Kumanovski sporazum. Pet dana kasnije i poslednji jugoslovenski vojnik je napustio Orahovac i Veliku Hoču. Usledila su ubistva, kidnapovanja i maltretiranja Srba.
Teroristi su ubili Orahovčane Dragoljuba Simića (1934) i Zorana Vukićevića (1961), Mlađana Manitaševića (1963) i Nebojšu Pavlovića (1970) meštane Velike Hoče. Ranjeni su Stanoj Filijović, Predrag Dedić, Novica Radić, Miloš Micić, Jovica Vasiljević, Ljubiša Đorđević, Dragan Simić, Srećko Ulamović, Jovan Kujundžić. Ubice i napadači nikada nisu otkriveni.
Za godinu dana od dolaska Kfora kidnapovano je 27 Srba. Identifikovano i sahranjeno je samo šestoro. I pored očevidaca, dokaza i indicija o tome ko su kidnaperi, ni posle 18 godina nisu rasvetljene njihove sudbine.
- To je samo deo onoga što nas je čekalo - podseća za "Vesti" Olivera Radić, profesorka Gimnazije iz Orahovca. Seća se da su prvo stigle vesti da se Đakovica pokrenula sa vojskom koja je napuštala granicu, a zatim i o progonu Srba iz Prizrena.
- Sa narodom iz Zočišta u crkvu u Orahovcu su se povukli monasi iz manastira na čelu sa tadašnjim igumanom ocem Romilom koji je u rukama nosio kivotić sa moštima Svetih Vrača Kozme i Damjana. Pakovali smo se i mi. Iz donjeg dela Orahovca Srbi su bežali kod rođaka oko crkve Uspenja Presvete Bogorodice, jer su u grad zajedno sa vojnicima Kfora na tenkovima ulazili Albanci u uniformama OVK. Po nekima, tada je zavladao mir, ali za nas Srbe na Kosovu i Metohiji su počeli okupacija, stradanje, nasilje, progon. Bili smo poraženi, naša država nas je ostavila bez zaštite, prepustila Kforu i uniformisanoj OVK. Širom Metohije čuli su se jauci Srba koje su klali, ubijali, kidnapovali, mučili. Gorele su srpske kuće, grobovi rušeni, zlotvori su palili naše crkve, skrnavili oltare, na svakom koraku nas je pozdravljao grafit: smrt Srbinu - dodaje Olivera Radić.
Sa željom da sačuvaju ognjišta, ali i zbog toga što nisu mogli da iznevere Srbe kojima su bili poslednja nada i utočište od Metohije u plamenu, meštani Orahovca i Velike Hoče i pored svega odlučili su da ostanu. Grad je napustilo samo stotinak onih koji su radili pri vojsci i policiji. Od dolaska NATO-a do danas, Orahovac je podeljni grad. U tom delu Metohije živelo je oko 5.000 Srba, danas ni petina.
Euleks i danas ćuti
Porodice ubijenih i kidnapovanih osetile su poslednjih nekoliko godina tek neko zrnce pravde, kada je u nekoliko navrata Savetodavna komisija za ljudska prava Unmika utvrdila da ta misija nije uradila ništa da istraži ubistva i kidnapovanja Srba u Orahovcu. U istom mišljenju, komisija je zatražila javno izvinjenje od šefa te misije i podstakla Euleks da ponovo aktivira slučajeve. To se nikada nije dogodilo.
Od kako su neizvesnost i nezaposlenost postali dva redovna gosta za kućnim stolom, Srba je sve manje. Nije ih uplašilo nasilje, oterala ih je nemaština.
- Prošlo je blizu dve decenije, a napretka nema. Sloboda kretanja je samo privid i moguća je samo uz dokumenta takozvane Republike Kosovo. U školama je sve manje đaka. Ono što pre desetak godina nismo mogli da zamislimo, sada se dešava. Sve više kuća u srpskom delu grada je na prodaju i dobijaju nove vlasnike Albance. Dok međunarodne organizacije govore o napretku i razvoju demokratije na Kosovu, srpski narod ne može da odgovori na pitanje: "Šta li mi donosi sutra?"
Spaljeni domovi
U donjem delu Orahovca spaljene su sve srpske kuće, kao i one koje su bile na obodu grada. Stanovi i srpska imanja su i danas uzurpirani. Srpsko pravoslavno groblje je oskrnavljeno. Gotovo svi spomenici su polomljeni. Srbi se već godinama unazad sahranjuju u porti crkve, ali ni tamo više nema mesta.
