Dosta maćehe, hoćemo majku

Doktor nauka i profesor na Univerzitetu u Temišvaru Slavoljub Gvozdenović prvi je predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. U razgovoru za "Vesti", Gvozdenović kaže da je formiranjem ove Skupštine počela da se piše nova istorija u odnosima dijaspore i Srbije.

Slavomir Gvozdenović, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu

- Svestan sam da nam neće biti lako, ništa sa nama Srbima ne ide ni lako ni glatko, ali jako je bitno što smo se napokon našli na jednom mestu i što imamo priliku da institucionalno možemo da rešavamo probleme sa kojima se susreće oko četiri miliona Srba u rasejanju - objašnjava on.

Mnogi konstituisanje Skupštine dijaspore ocenjuju kao istorijski događaj?

- Ovo je istorija. Na jednom mestu su se okupile sve kategorije naše dijaspore. Srbija je donošenjem Zakona o dijaspori i Srbima u regionu napravila ozbiljan zaokret u svojoj politici prema rasejanju. Na nama je sada da se izborimo za više poštovanja matice za sve ono što činimo u rasejanju.

Daleko od matice

Zbog čega među potpredsednicima nema nikoga iz Amerike ili Australije?
- Delegati iz ove dve zemlje su stigli pomalo neodlučni da li da se prihvate rukovodećih mesta ili ne. Na kraju su priznali da im je objektivno teško da često dolaze u maticu. Međutim, nezavisno od toga smatram da njihova uloga može biti i te kako važna, posebno što su upravo u tim zemljama osnovane neke od najstarijih srpskih organizacija.

Otadžbina se do sada prema dijaspori ponašala više kao maćeha nego kao majka, da li će se to promeniti?

- Tačno je da je dijaspora osećala taj maćehinski odnos. Većina institucija države Srbije prečesto nisu bile svesne kakve napore dijaspora ulaže u očuvanju nacionalnog i verskog postojanja i sa koliko ljubavi i požrtvovanja to radi. Sada je potrebno da mi Srbi budemo ne samo složni, vredni i snažni, već i mudri.

Plašite li se da bi dijaspora još jednom mogla da se razočara?

- To je velika opasnost. Srbija ne sme da nas se seti samo kada je u teškoćama. Naša je ljubav i privrženost bezuslovna, ali nezavisno od toga i Srbija mora da bude malo pažljivija prema nama. Na njoj je ipak prvi i najkrupniji korak kako bi povratila to poljuljano poverenje.

Koliko će Skupština imati mogućnosti da nešto konkretno uradi za dijasporu?

- Ubeđen sam da ćemo imati tu mogućnost. Uostalom, to će biti i najbolji test preko koga ćemo videti koliko je država Srbija ozbiljna i koliko su njene institucije ozbiljne.

Nisam lobirao za sebe

Mnoge je iznenadio vaš izbor?
- Verujte da nisam ni prstom mrdnuo kako bih bio izabran. Rekao sam da ako ljudi to očekuju od mene neću da bežim od funkcije, ali neću ni da se bijem za nju. Zaista je najmanje bitno ko će biti na čelu ove institucije.

Šta ćete prvo uraditi kao predsednik Skupštine?

- Uputiću pismo svim delegatima kao ljudima koji najbolje poznaju i zemlje odakle dolaze i srpske zajednice u njima, kako bi se napravili i konkretni predlozi šta prvo treba predložiti Vladi Srbije. Bilo bi najbolje da se svi ti predlozi saberu i ponude na razmatranje.

Šta suštinski muči dijasporu?

- Puno je problema. To su zahtevi iseljenika za dobijanjem srpskih pasoša, pa problemi u dopunskoj nastavi na srpskom, tu je i pravo glasa koje mora biti dodeljeno svim kategorijama dijaspore, pa potreba pojednostavljivanja procedure oko dobijanja državljanstava. Zaista je puno problema, ali moramo da shvatimo da mi sada ne otkrivamo Ameriku i da je u rešavanju ovih problema potrebno da se pogleda oko sebe, kako su ozbiljne države rešile ova pitanja, da ne otkrivamo toplu vodu ako ne moramo.