Emocije bez granica: Sudbina spojila Indijca Šona i Srpkinju Vesnu
Putujući Srbijom, osim što može da vidi lepotu od Boga datu, čovek susreće i mnoge neobične osobe sa još nesvakidašnjijim sudbinama koje može da izrežira samo život. Jer, ko bi mogao i da pomisli da će u selu Ljubiš na Zlatiboru sasvim slučajno biti u prilici da upozna Šona i Vesnu Guptu koji u društvu svoje velike porodice odmaraju u beskajnim prostorima planine, u čistoj vodi i vazduhu koji posle letnjeg pljuska miriše na ozon. Ali, desilo se u selu Ljubiš na Zlatiboru i to u jednom od vajata porodičnog domaćinstva Boškova voda koje se već godinama bavi seoskim turizmom.
- Nisam mogao ni da sanjam da ću živeti u Srbiji, ali, čovek hoda putevima koji su mu određeni. Ja sam Indijac po poreklu, ali sam rođen u Njujorku gde sam završio arhitekturu. Prelomni trenutak u mom životu bila je svadba u Kejptaunu, u Južnoafričkoj Republici, gde sam bio gost, a među gostima je bila i Vesna. Onog trenuka kada sam je ugledao, i pre pravog upoznavanja, znao sam da je ona žena mog života. Između nje i mene je proradio nekakav fluid koji nas je spojio, a svee ostalo je jedna lepa životna ljubavna priča.
- Vesna je predložila, a ja sam prihvatio, i nisam pogrešio, da život nastavimo u Srbiji - objašnjava Šon Gupta kako je vođen ljubavlju napustio Njujork i svoj dom našao u selu Donja Dubona kod Smedereva gde je Vesna rođena.
Otac birao imena
Kad su se deca rodila o njihovim imenima je odlučio Šon koji je, između ostalog, zaljubljenik u rakiju dunjevaču, ali ne u preteranim količinama.
- Ćerki smo dali ime Dunja, ali ne samo dunjevače radi, već zato što na mom maternjem jeziku to ime znači "svet". To je na neki način simbolično ime koje određuje ćerkina buduća interesovanja i želju da upozna svet. O imenu sina nisam nijednog trenutka razmišljao jer mu najbolje stoji ime Vuk - objašnjava Šon Gupta.
Ono što se desilo Šonu prilikom susreta, identično je osećanjima koja su se rodila i u Vesninoj duši.
- Završila sam studije u Londonu i magistraturu iz oblasti zaštite životne sredine, ali je presudna u mom životu bila svadba moje drugarice u Kejptaunu gde sam srela Šona. Kad se sretnu srodne duše, onda je sve jednostavno i lepo i život postane pesma krunisana, u našem slučaju, rađanjem ćerke Dunje i sina Vuka. U početku sam se malo pribojavala kako će se Šon, momak iz Njujorka, prilagoditi životu u Srbiji, ali vrlo brzo sam shvatila da nema razloga za strah. Moja porodica i naše okruženje je prihvatilo Šona kao svog, bez obzira što je Indus i što pripada drugoj kulturi, ali i Šon se neverovatno brzo prilagodio životu u Srbiji i sada je omiljen u društvu. Jednostavno, nema toga što mu se ne dopada - od mentaliteta ljudi, hrane, rakije dunjevače, a koliko je oduševljen lepotom prirode, nemam reči da na pravi način dočaram. Često sa decom putujemo Srbijom kako bi je Šon što bolje upoznao, a on upija tu lepotu i iz dana u dan Srbiju sve više smatra zemljom iz svoje mašte - objašnjava Vesna Gupta.
Zadovoljni svekar i svekrva
Vesna i Šon na Zlatiboru nisu boravili sami. Sa njima u lepoti planine uživaju i Šonovi roditelji Gopal i Suzan Gupta koji su, kao i njihov sin, oduševljeni Srbijom i često su gosti u kući svog sina i snahe.
- Često posećujemo porodicu našeg sina i vidimo da je od početka srećan, a kako vreme prolazi, sve je srećniji što nas roditelje čini radosnim. Još smo srećniji nakon rođenja unuke Dunje i unuka Vuka, i sve smo više vezani za njih. Sada, kada smo upoznali Srbiju, znamo da naš sin nije pogrešio i da je napravio pravi izbor - ističu Gopal i Suzan.
