Stambolić nas zavio u crno
Da pokojni Petar Stambolić, svojevremeno bliski saradnik Josipa Broza Tita, 1959. godine nije bio široke ruke i da, tokom jedne večere u Kosovskoj Mitrovici, Fadilju Hodži i Veli Devi nije poklonio Lešak, Vračevo, Bistricu, Belo Brdo i druge delove današnje opštine Leposavić, koji do tada nikada nisu bili deo Kosova i Metohije, Srbi na severu Kosova danas ne bi strepeli za plodnu dolinu Ibra, rudnike Belo brdo i Crnac, flotaciju u Leposaviću, niti bi brinuli da li će šiptarski separatisti "izaći" i na Pančićev vrh.
- Bila je to jedna krajnje nepromišljena odluka i dodvoravanje Albancima zbog koje danas strahuje 10.000 Srba u Lešku i okolini... Nažalost, uprkos svim našim nastojanjima da ispravimo grešku i da se, dok je to moglo, "vratimo" u Srbiju, nas u "paketu" sa drugim delovima Kosova, guraju u takozvanu republiku Kosovo i nemoćni smo da bilo šta preduzmemo - priča Milutin Stefanović, višegodišnji predsednik Mesne zajednice Lešak.
Granica pored Pančićevog vrha
Dok se živelo u "bratstvu i jedinstvu", niko nije ni pitao gde je granica između Srbije i Kosova. Međutim, kad su Albanci počeli da traže državu i počeli da se interesuju za njene granice, ispostavilo se da je i deo Pančićevog vrha na Kopaoniku - Kosovo. Granična linija bila je nedaleko od mauzoleja čuvenog naučnika. Srećom, u vreme Miloševića je ispravljena greška, pa je granica pomerena nekoliko stotina metara, ali je dobar deo Kopaonika i dalje ostao na Kosovu.
Ističe da je bilo više prilika da se legalno, odlukama Skupštine i Vlade Srbije, Stambolićev partijski dekret poništi:
- Pokretali smo desetine inicijativa, čak i u vreme dok se rat na Kosovu nije ni naslućivao, molili smo da nas vrate u Srbiju, ali nijedna vlast, počev od Titove, preko Miloševićeve, Koštuničine i Đinđićeve, pa do ove današnje nije htela da nam pomogne.
Zlatibor Đorđević, predsednik Udruženja Stara Srbija u Lešku, boji se da je za sve kasno i se Srbima ne piše dobro.
- Nama problem nisu napravili ni Priština, ni Albanci već, nažalost, naši iz Beograda. I danas u Beogradu mnogo ne haju za ovdašnje Srbe i nastavljaju pregovore u Briselu koji nas direktno vode u veliku Albaniju. Ako nas Priština stavi pod svoju šapu, uzeće nam rudnike Belo brdo i Crnac i flotaciju u Leposaviću koji godišnje prave prihod od oko 25 miliona evra i hrane više od 1.000 Srba, a granica između Srbije i Kosova biće na Kopaoniku, stotinak metara od Pančićevog vrha - kaže Đorđević.
Uporedo sa Srbima iz Leška i okoline, brinu i Srbi s druge strane punkta u Jarinju, koji su zvanično deo Srbije, ali su na razne načine vezani sa sunarodnicima preko "granice".
- Mnogo nas radi u rudnicima Belo brdo i Crnac, pešice pređemo "granicu" i začas smo na poslu, kad stignu albanski graničari, a najavljuju da će uskoro stići, jer su na Jarinju odavno, biće to prava granica i sada, kada "preko brda" pređemo u Lešak, Kfor i Euleks nam prete da ćemo odgovarati zbog ilegalnog prelaska granice - priča Milomir Veljković iz sela Odojevići u opštini Novi Pazar i naglašava da će Srbija, ako do kraja sprovede Briselski sporazum, predati i deo rudnog bogatstva na teritoriji Srbije.
Srbi na severu Kosova, u Lešku posebno, tračak nade polažu u Zajednicu srpskih opština(ZSO) koja je predviđena Briselskim sporazumom, a koju Albanci uporno odbijaju da formiraju.
- Ako ZSO bude imala status pčelarskog ili ribolovačkog društva, što je namera Prištine, ne treba je ni formirati, niti će nam biti od neke pomoći, ako bude imala izvršnu vlast, što je "nemoguća misija", mogla bi nas donekle zaštititi i zadržati na svojim ognjištima. Kako trenutno stoje stvari, nema nade za neki optimizam, zbog toga mnogo ljudi odlazi iz Leška i Leposavića - naglašava Zlatibor Đorđević.
Od olova do zlata
- Ulazi u rudnike Belo brdo i Crnac, prebogate rudom olova i cinka, u kojoj ima i puno srebra, na teritoriji su Leška, odnosno Kosova, a okna su "duboko" na teritoriji Srbije i gro rude kopa se na teritoriji Srbije. Da li Albancima treba da dozvolimo da nam, ako su nam oteli Kosovo, otimaju i rudno bogatstvo na teritoriji Srbije? - pita se Veljković i naglašava da su u okolini Leška, tik uz granicu sa Srbijom, otkrivene ogromne rezerve ruda bazalta i bora, a malo dalje, na padinama Rogozne, pravo blago u rudi bakra, srebra i zlata.
