"Brisel će poturiti da potpišemo nezavisno Kosovo"
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Slobodan Samardžić kaže za Sputnjik da će "Brisel poturiti Srbiji da potpiše nezavisnost Kosova".
On dodaje i da najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će pokrenuti unutrašnji dijalog o Kosmetu zvuči enigmatično i deluje obećavajuće i demokratski, ali...
- Bojim da taj dijalog predstavlja preispitivanje osnovnog stava u državi da je KiM sastavni deo Srbije, budući da je od 2012. učinjeno jako puno na puštanju Kosova niz vodu i prepuštanju ga Albancima gotovo stoprocentno. Samo su još ostavljene neke niti i veze - kaže Samardžić.
Dodao je i da je u redu što se novi predsednik Srbije zakleo da će čuvati integritet Srbije, ali ističe da u to ne bi mnogo verovao.
- Pre svega treba da gledamo u ono što predsednik radi, a ne šta govori. Otvaranje novog dijaloga mi liči na neku vrstu ubeđivanja ljudi da je to već izgubljena stvar, da puno košta i da će morati na kraju ipak da se učini ono na šta se inače već pristalo - a to je da se potpiše takozvani pravno obavezujući Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, što je praktično priznanje Kosova. To je dokument koji postoji u našoj obavezi u pregovaračkom okviru koje je EU ponudila 2014. a naša Vlada ga je prihvatila. Problem je samo što oni nikad ne znaju kada će Brisel da im postavi da potpišu taj dokument, jer nejasno piše da će se to dogoditi u nekom trenutku pregovora o pristupanju. Vučić vrlo dobro zna da mu to stoji kao Damoklov mač, budući da će on biti pritisnut od Zapada. Dakle, ovo je neka vrsta pripreme javnog mnjenja da to mora da se uradi zbog budućnosti Srbije i naše dece. Tim propagandnim floskulama, kojih, nažalost, ima mnogo, ljudi u očaju veruju, jer očekuju neki boljitak - ističe Samardžić.
Kada je reč o temi unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, profesor kaže da ne zna šta bi se razgovaralo ako je reč o glavnim okvirima državne politike koji su dati u preambuli Ustava i u članu 182 Ustava, kao i u mnogim drugim rezolucijama Skupštine Srbije i Rezoluciji 1244, koja je važeći međunarodno-pravni akt.
- Ti okviri su čvrsti ali tamo vladaju Albanci, to je neka vrsta okupacije. Događa se državama da im deo teritorije bude okupiran, ali se onda sa njima ne sarađuje tako velikodušno nego se koegzistira do prilike kada ta tema opet može da se otvori. Taj konflikt je trebalo da bude zamrznut, da se stvore uslovi sa naše strane da Srbi tamo kako-tako žive, a ne da ih teraju da od 12 godine idu u neke albanske institucije - kaže Samardžić.