Irske alge gase požar na deponiji u Vinči
Požar na deponiji "Vinča" tinja već osam dana, ali je njegova jačina, kako kažu nadležni, slabija u odnosu na prošlu sedmicu i manje je dima. Najveći deo posla u gašenju vatre u podzemnim slojevima otpada, ma kako to čudno zvuči, odigrale su - morske alge. Prvi put u svetu, ova metoda primenjena je kod nas.
- Požar je već lokalizovan i ima ga samo na malom delu deponije - u jednoj rupi, kojoj je trenutno malo teže prići. Nadamo se da će u naredna dva, tri dana vatra potpuno utihnuti. Koncentracije dima su sve manje. Trenutno se pruža nizvodno niz Dunav, prema Smederevu - objašnjava Rade Milošević, načelnik Uprave za vanredne situacije u Beogradu.
Da bi se izborili sa požarom koji je na deponiji izbio pre osam dana, nadležni su pokušali da primene nekoliko metoda. Jedna od njih bila je zasipanje deponije zemljom i ona nije dala prave rezultate. Otpad se nalazi na klizištu tako da se u pukotinama zemlje i smeća pravio prostor za metanske čepove koji su izazvali i raspirivali požar. Druga metoda bila je primena koncentrovanog rastvora braon algi, koja se pokazala efikasnom.
- Ovaj preparat je po sastavu fermentor, odnosno ima funkciju da organski razgrađuje materiju. Mi smo ga već koristili na deponiji kako bismo razložili organske materije koje se ovde odlažu i smanjili neprijatan miris koji oslobađa amonijak. Kada je izbio požar odlučili smo da ga primenimo jer ima višestruke funkcije. Alge imaju tu sposobnost da za sebe vezuju kiseonik, amonijak, ali i metan, merkaptan (jako zapaljiv) na površini tako da ih razblažuju do te koncentracije da ovi gasovi gube sposobnost da ponovo izazovu vatru, odnosno neprijatne mirise - objašnjava Željko Pantić, direktor preduzeća "Algo tehnolodž", koje je patentiralo ovaj proizvod.
Alge se u određenom odnosu rastvaraju u vodi, a kada se izliju na tlo prave želatinoznu masu, odnosno zaštitni sloj koji "upija" kiseonik i sprečavaju njegov prodor u podzemne delove deponije. Ova materija p "ostaje i "hrana" za bakterije i utiče na njihovo razlaganje, naročito kada je reč o onim patogenim bakterijama.
- Na ovaj način smo jednim udarcem ubili tri muve, odnosno rešili tri problema - ugasili vatru, neutralisali neprijatan miris i potpomogli razlaganje loših bakterija - kaže Pantić.
Kada je reč o gašenju takozvanih podzemnih požara na deponijama, odnosno plamena koji izbija u dubinama otpada, u suštini do sada nije postojalo efikasno rešenje. Dešavalo se, kako kažu stručnjaci, da u Sjedinjenim Američkim Državama, na njihovim ogromnim deponijama požari traju i po dva, tri meseca. Primena rastvora braon algi mogla bi da bude revolucionarno rešenje.
- Za gašenje ovog požara do sada je iskorišćeno tri do četiri tone rastvora. U praksi to znači da je u cisterne od sedam kubika ubacivano oko 50 litara koncentrisanog rastvora - ističe Pantić.
Staništa braon algi nalaze se u okeanima na mestima gde se sudaraju tople i hladne morske struje. Ima ih duž cele Golfske struje, ali i oko Novog Zelanda i Australije. Alge ne mogu da se proizvedu u veštačkim uslovima.
Ove koje koristi "Algo tehnolodži” u Srbiju su kao repromaterijal "doputovale” sa obala Irske, dok je sve ostalo kada je njihova prerada u pitanju rezultat domaće proizvodnje.
Čistači zagađenih kanala
Osim za gašenje požara, alge se koriste i za prečišćavanje kanala zagađenih otpadnim vodama. Taj zajednički projekat opštine Palilula i firme "Algo tehnolodži” predstavljen je u petak u Kotežu.
- Alge u biološkom procesu amonijak pretvaraju u amonijum, odnosno uništavaju neprijatan miris, što je vrlo važno za građane koji žive u blizini tih kanala. Ono što je veoma bitno jeste da alge razgrađuju zagađeni talog i uništavaju patogene bakterije. Upravo je uklanjanje tog zatrovanog taloga i najteži postupak u čišćenju kanala. A funkcija algi je takva da ga one potpuno rasture i smanje na najmanju moguću meru. Primera radi, alge su uspele da za 48 sati bakterije koje su u strukturi mikroorganizama "zauzimale" 70 odsto smanje na ispod osam odsto. Na taj način omogućavaju ponovno stvaranje planktona u zagađenoj sredini -napominje Željko Pantić.
On ističe da bi primena algi bio i najbolji ekološki potez za rešavanje velikog problema na Adi Huji, gde se u rukavcu nalaze tone zatrovanog taloga.
Alge se koriste i u razlaganju stajskog đubriva u velikim poljoprivrednim kombinatima.
