Ljimaju oprostili logor smrti
Kosovski vrhovni sud odbacio je zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti u slučaju logora Klečka.
Time je potvrđena ranija oslobađajuća presuda grupi osumnjičenoj za ratne zločine koju je predvodio komandant bivše OVK na području Lapušnika, Fatmir Ljimaj. Osim njega optuženi su i Naser, Nedžmi i Arber Krasnići, Naser, Šaban i Sabit Šalja, Refki Mazreku, Behljulj Ljimaj i Besim Šurdaj. U procesu koji je počeo 2012. tužilaštvo ih je teretilo za ratne zločine protiv civila i ratnih zarobljenika u selu Klečka kod Mališeva. Tu je bio logor bivše OVK, a u njemu su otkriveni ostaci ljudskih tela.
Prvu istragu je obavila ekipa prištinskog Okružnog suda u julu 1998. na čelu s istražnim sudijom Danicom Marinković. Ona je posvedočila da su prvo naišli na krečanu, odnosno "svojevrsni krematorijum u kom su gorele ljudske kosti". U jednom do hodnika, ekipa je navela da je pronašla odeću, obuću i dečje čarape, a našli su i sprave za mučenje i pakete hrane američke proizvodnje.
Okružni sud u Prištini ranije podigao optužnicu protiv Ljuana i Bekima Mazrekua za genocid, a istraga je pokazala da je Klečkom rukovodio Ljimaj. Braća Mazreku posvedočila su da su u logoru silovane žene i jedna srpska devojčica Jovana, a da su među mučenim i ubijenim bili i trudnica, dečak i devojčica. Ljimaju je za zločine u Klečki suđeno i u Hagu, ali je oslobođen novembra 2005. Protiv njega i još devet osoba optužnicu je podigao i Euleks, a njihov specijalni tužilac je zaključio da su civili držani u lancima, na izuzetnoj hladnoći, bez hrane i uz često batinanje.
Optužnica je zasnovana na svedočenju čuvara logora Agima Zogaja, koji je o zločinima posvedočio i na televiziji. Međutim, nakon što je prebačen u bolnicu u Nemačkoj, pojavila se vest da se obesio u parku u gradu Duizburgu. Euleks je saopštio da je u pitanju samoubistvo, a Zogajevo svedočenje odbačeno je iz proceduralnih razloga.
Bez nade u pravdu
Kancelarija Vlade Srbije za KiM ocenila je da je ovom odlukom pravosnažno oprana biografija Fatmira Limaja i da je reč o zataškavanju zločina, te da porodice žrtava nemaju osnova da se nadaju da će pravda biti zadovoljena. Takođe da postoji tendencija da se zločinci kolektivno oslobode krivice.
