"Sa diktaturom nema kompromisa"
Pisac, novinar, precizan, nedvosmislen i brutalan kritičar vlasti Marko Vidojković je nedavno bio gost srpske dijaspore u Rumuniji. Brz i jasan na jeziku, sa njima je govorio i o temama poput zločina i gubljenja teritorija. I kada publici nije milo, on uvek gura prst u oko. Isto tako sa novinarom Nenadom Kulačinom vodi najgledaniju srpsku emisiju na Ju tjubu - "Dobar, loš, zao" u produkciji RTV Šabac.
- Mi smo svakako najtiražniji opozicioni politički nedeljnik. Postižemo takav rejting jer ne pravimo nikakav kompromis i uopšte nas nije sramota što smo protiv ove vlasti - kaže Vidojković u razgovoru za "Vesti".
Špageti istern
Na Fejsbuk stranici ga prati više od 25.000 ljudi. Mnogi od njih su danas dijaspora.
- To su moji čitaoci koji su otišli odavde. Ne oni koji su pre 40 godina napustili zemlju, već osobe koje su 2004, kad sam se pojavio kao pisac, bili u ranim dvadesetim. To nisu iseljenici, već moderne izbeglice. Skoro svi su oni otišli, manjim delom od Miloševićeve katastrofa, većim od onog što je usledilo posle. Ja sam im bio u prtljagu koji su poneli iz Srbije, pa ih i dalje zanima šta radim.
Marko kao pisac ipak nije često gostovao u inostranstvu. Osim u Temišvaru, na poziv studenata bio je jednom u Beču.
- To je i logično - dodaje - nema dosadnije stvari od književne večeri.
Zvezdan Terzić kao fan
Boris Tadić je dok je bio predsednik uredno kupio knjige "Kandže", "Urednik", "Bog ti pomogao"...
- Pretpostavljam da je kupio da ih čita, ne da bi se slikao. Nisam valjda toliko fatalan. Znam da je Čedomir Jovanović čitao "Kandže". Sa Vukom Draškovićem sam razmenjivao knjige. Ja sam njegove pročitao, ne znam da li je on moje. Moj fan je Zvezdan Terzić, a on je moćniji od političara. Sreo sam ga kada su izašle "Kandže 2". Dolazim na štand izdavačke kuće Rende, kad ono Terza u fazonu: "Matori, ja sam tvoj veliki fan, došao sam ovu novu knjigu da kupim." Tako je Zvezdan Terzić posetio Rende.
Dok je za inostranstvo pisac, za Srbiju je javna opozicija. Čita li neko u vlasti Vidojkovićeve knjige?
- Od novoradikala, ne verujem. Nisu oni čitali ni udžbenike za fakultet, ne čitaju poslovnik u Skupštini, ni zakone koje donose, sad će baš da čitaju moje knjige. Iskreno, baš me briga da li je Vučić čitao moje knjige, nisam Branko Kockica da mu zbog toga dajem jedan veliki plus.
U stilu špageti vesterna, gde se gledaocima sve i bez kompromisa sasuje u lice, nastala je špageti istern emisija "Dobar, loš, zao". Emituje se na lokalnoj televiziji, ali ima na desetine hiljada pregleda na kanalu Jutjub.
- To je bila Nenadova ideja, koja mu se javila nakon dve tribine koje smo zajedno radili i učinilo mu se da dobro funkcionišemo kao tandem. Kad pišeš knjige koji ljudi vole da čitaju, a ne možeš od toga da živiš, što je moj slučaj, onda, brate mili, u današnjoj Srbiji bi se radije bavio uzgojem borovnica nego novinarstvom. Ali pravljenje ove emisije je zabavno jer sam profesionalni novinar i volim da radim ono što je zanimljivo. I kao što u špageti vesternima nema milosti i kompromisa, tako i u našem špageti isternu sasipamo kritike prema vlasti.
Iracionalni optimizam
Za goste imaju samo jedan kriterijum - da su opozicija.
- Dogovorili smo se da nećemo glumiti nikakvu objektivnost. Naš stav je protiv ove diktatorske vlasti i pošto smo jedina opoziciona emisija, nećemo da dovodimo provladine likove ne bismo li zadovoljili nekakav Vučićev kriterijum. Svesni smo naše uloge, a to je da bude glas svim građanima koji su žrtve i taoci ove vlasti, a to je 75 odsto nas. To što smo jedina opoziciona emisija je sramota naše novinarske profesije i rezutat zakona o privatizaciji lokalnih medija koje su pokupovali naprednjaci i doveli na rub sigurne propasti. RTV Šabac je jedini podsetnik na ono što je nekada bio Anem. Ali, hteli smo kapitalizam i dobili smo najgori mogući oblik.
Poput Binića i Pančeva
- RTV Šabac se gleda u Mačvi, ali na Ju tjubu je pravi hit. Recimo, epizoda sa Teofilom Pančićem je za tri dana imala više od 30.000 pregleda. Nepravljenje kompromisa je posao satirične esmije. Nisam uštogljen kao moj kolega, koji bi mogao vodi i ozbiljnu emisiju, ali smo zato dobar tandem i savršeno se uklapamo. Ne bih mogao da sebi nameštam voleje kako to on radi. On je Binić, a ja sam njegov Pančev.
U ovom TV formatu gostovali su skoro svi koje su pozvali. Odazvali su se legenda sportskog novinarstva Milojko Pantić, novinar i kritičar Teofil Pančić, popularni glumci Branislav i Sergej Trifunović i mnogi drugi.
- Samo je Miloš Vasić rekao da ne može da dođe u Šabac. Svi gosti su ozbiljne zvezde i ne mrzi ih da sednu sa mnom u kola i odu u Šabac da snimimo emisiju kojom ćemo odbraniti slobodu govora u Srbiji.
Ko vam je bio omiljeni gost?
- Ne znam za Kulačina, on ima izopačen ukus za razne stvari, ali ja ih sve volim podjednako. Svaka emisije je obeležena i gostom i vremenskim trenutkom u kome je napravljena. Recimo, kada je gostovao Predrag Popović, "slavili" smo diktatorov rođendan. To je moglo tada i nikada više. Bedak je što živimo u vanrednoj situaciji, pa smo pronuđeni da pljujemo vlast. Pa kada dovedeš u goste Janka Baljka, vrhunskog umetnika, ne pričaš sa njim o snimanju dokumentarnih filmova, nego se boriš protiv vlasti.
A diktaturi je, veruje, došao kraj.
- Pojavio se iracionalni optimizam kakav je postojao '96/97. godine. Demonstracije koje su trajale mesec dana vratile su nam slobodu i videlo se koliko ljudi može da izađe na ulice i koliko nas je protiv ovog režima. Kao pravnik, smatram da se vlast osvaja na izborima, ali treba imati na umu da nije ništa urađeno na poboljšanju izbornih uslova, da opozicija nije dovoljno glasno protestovala, da opozicioni kandidati nisu bili dovoljno dobri da, i pored svih nas koji smo kukali da se izađe na glasanje, animiraju građane. Treba da se nađe neka prava alternativa za ovo vreme jer sutra čak i da padne diktatura nema prave opozicione snage. Takođe, kad krene krunjenje vlasti, pacovi će početi da beže i treba uraditi dobru deratizaciju.
Druženje sa Srbima u Rumuniji
Bio si nedavno u Rumuniji na poziv Saveza Srba iz Rumunije.
- To je bio moj prvi susret s Rumunijom, koja nam je bliska po mnogo čemu, a od kada se pojavila na mapi (a to je za moju generaciju bio pad Čaušeskua), o njoj su kolale razne priče i predrasude, bili su sinonim za ono što je zaostalo u odnosu na tadašnju Jugoslaviju. Čovek koji radi u Savezu Srba, Goran Mrakić, pročitao je moje "Priče sa dijagnozom" i pozvao me je. To je bilo super iskustvo i svi su bili jako ljubazni. Svi Srbi koji žive van naše zemlje, na Srbiju gledaju kao na maticu, idealizuju nas, pa kada počneš da pričaš kako je ovde užasna užasna atmosfera, onda oni kažu: "I kod nas je." Mada to naše stanje osećaju na svojoj koži, jer Savez Srba u Rumuniji dobija novac od rumunske vlade, a od naše ništa. A bave se kulturom i umetnošću.
