Ovo su najveći albanski lobisti: Motiv im nije samo mržnja prema Srbima
Pored nekadašnjeg američkog diplomate Vilijama Vokera, koji svoju "ljubav" prema Kosovu ne krije, naprotiv, neka od najvećih imena svetske politike takođe su stala na stranu vlasti u južnoj srpskoj pokrajni. Spisak je poduži, a na njemu se, između ostalih, nalaze bivši amrerički predsednik Bil Klinton, ali i finski diplomata i dobitnik Nobelove nagrade Marti Ahtisari.
Motivi za njihovu "nesebičnu" pomoć Kosovu su razni, kod nekih je u pitanju uverenje da je njihova borba pravedna, ali čini se da je u mnogim slučajevima u pitanju činjenica da su od podrške više nego dobro profitirali.
Prištinske vlasti to znaju i ne žale novac, jer je njihova misija svih ovih godina sasvim jasna - nezavisno Kosovo. Lobiste su imali svuda, od firmi koje se tim poslovima bave, preko biznismena, američkih senatora i kongresmena, i to su svim administracijama - od republikanske Bušove, preko demokratske Klintonove, demokratske Obamine, do republikanske Trampove.
Bivši diplomata Vilijam Voker ovih dana je u centru srpske javnosti zbog svojih izjava o tome kako ima plan za veliku Albaniju, i koga je srpski premijer nazvao velikoabanskim lobistom.
Trampovi lobisti
Za Albance lobiranje nije nepoznanica, naprotiv. Oduvek su imali jak lobi, gde god bili, i ulagali u "svoju stvar". Tako su se odmah nakon dolaska Donalda Trampa na čelo SAD, lideri Albanaca iz Prištine i Tirane sreli sa Korijem Levandonskim i Berijem Benetom, direktorima lobističke kompanije "Avenue strategies". Ono što je u ovoj priči zanimljivo, jeste što je Levandovski bivši menadžer Trampove kampanje.
Biznismeni albanskog porekla
Kako piše "Blic", jednu od važnih uloga u kosovskom lobiranju ima njujorški biznismen Heri Bajraktari koji se još 2007. godine javno hvalio da je svojim novcem i uticajem lobirao za priznavanje Kosova.
U poslednje vreme, biznismen koji je milionsko bogatstvo stekao trgovinom nekretninama na Istočnoj obali SAD, bavio se pitanjima demarkacije granice Kosova sa "susedima", ali i Zajednicom srpskih opština, odnosno odlaganjem njenog formiranja, pisali su početkom godine kosovski mediji.
Jedan od važnih "igrača" u SAD sasvim sigurno je i nekadašnji čelnik partije Samoopredeljenje Fljorin Krasnići. Do bogatstva je došao trgujući oružjem u SAD, snažno je podržavao borbu za nezavisnost Kosova, a nakon što je ona praktično izborena, vratio se u "domovinu" gde je postao vlasnik "Kosova Steel Group", nekadašnje "Zastavine" fabrike auto-delova.
Na Kosovu vole "sve američke stvari"
Krajem marta ove godine za Kosovo, i za to da ono formira vojsku, javno se založio i američki kongresmen Eliot Engel. On je tada rekao da su SAD trenutno protiv formiranja vojske Kosova, ali i zatražio da taj stav što pre bude promenjen.
- Kosovo je s ponosom postalo najjači podržavalac SAD u Evropi, sa podrškom koja dostiže 85 odsto - rekao je Engel, dodavši da je u više navrata posetio Kosovo i ocenio da ljudi tamo “iskreno vole Amerikance i sve američke stvari”.
Saga o Klintonovima
Osim ovih, trenutno manje poznatih lobista i političara, za albanski lobi vezuju se zvučna imena poput Bila i Hilari Klinton, koja je podršku Kosovu preuzela od supruga, i nastavila je u Obaminoj administraciji.
Zbog toga što su oboje bili veoma pozitivno nastrojeni prema Kosovu, i podržali sve što se tamo radilo, zaključno sa samoproglašenom nezavisnošću, dobili su veliku zahvalnost, koja se između ostalog ogledala u ulicama i spomenicima koji nose njihov lik i imena.
Olbrajt, Bajden, Klark - biznis pre svega
Niko nije bio iznenađen time što bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja je inače imala jednu od ključnih uloga u Klintonovoj administraciji, iz sve snage podržava kosovsku nezavisnost, tim pre što je njena kompanija "Olbrajt grup" stala iza jednog od vodećih mobilnih operatera na teritoriji KiM "Ipko neta".
Govorilo se i o tome da je Olbrajtova želela da kupi i poštu i telekomunikacije Kosova.
Nekadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del takođe je jedan od onih koji je "nagrađen" za podršku. "Blic" je svojevremeno pisao da je Del je bio umešan u izvoz šljake iz Trepče. Ovim poslom zapravo je obezbeđivao unosan biznis za ćerku-firmu kompanije koju poseduje Medlin Olbrajt.
Vezivan je i za američku korporaciju koja je učestvovala u izgradnji autoputa od Tirane do Merdara, čija je gradnja bila poverena američkoj firmi "Behtel" i turskom partneru "Enka".
Spekuliše se da se na listi albanskih lobista našao i Marti Ahtisari, nekadašnji diplomata i specijalni izaslanik UN za status Kosova. Priča se da će upravo on, zajedno sa Olbrajtovom, biti deo tima čiji je zadatak da utiču na EU, da pristisne Beograd na brži tempo pregovora sa Prištinom, koji bi potom rezultirao potisivanjem sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Malo ko, naročito za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, nije čuo za sada već penzionisanog NATO Generala Veslija Klarka.
Međutim, kada je skinuo vojnu uniformu, Klark je ušao u odelo biznismena i rukovodio kanadskom energetskom korporacijom "Enviditi", i tražio baš od prištinskih vlasti licencu za istraživanje rezervi uglja od kojih bi se proizvodila sintetička nafta.
Džekson, Kušner
Uniformu je skinuo i nekadašnji prvi komandant Kfora britanski general Majkl Džekson, koji je nakon više od decenije vratio na Kosovo, ali kao predstavnik “Kor menadžment grupe”. Prethodnih godina govorilo se i da je prvi šef misije UN na Kosovu Bernar Kušner imao privatan biznis u južnoj pokrajini, kao i bivši zamenik šefa Unmika Stiven Šuk. On je bio jedan od savetnika Hašima Tačija, a zatim je počeo da daje savete i partiji Ramuša Haradinaja.
