Opasno ćutanje o fašizmu
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin otkrio je juče spomen-ploču posvećenu Srbima koji su živote izgubili u Mauthauzenu i poručio da svet ne sme više da dopusti zločine prošlosti pošto se fašizam već vratio.
Aleksandar Vulin, koji je predvodio državnu ceremoniju obeležavanja 72 godine od oslobođenja logora Mauthauzen u Austriji, rekao je da svet ne sme da prećuti da se fašizam ponovo rađa, da se vraća i to pod svojim pravim imenom - nad kostima najstrašnije umorene jasenovačke dece.
- Bude li ćutao da se fašizam vraća, dočekaće da ga vidi i u svojoj zemlji - rekao je Vulin.
On je ukazao i da je Srbija ponosna na svoju istoriju i da neće dozvoliti da se istorija menja i da se o njoj govori bilo kako drugačije nego kao što je bilo.
- Ako se iznad jasenovačkih kostiju, iznad poklane jasenovačke dece ponovo pojavila table na kojoj piše "Za dom spremni", ako se u Jasenovcu legitimno i od strane vlasti dozvoljeno pojavila table s ustaškim pozdravom, onda će se i u Mauthauzenu pojaviti table za "Zig hajl'' - istakao je Vulin.
Navodeći da nema razlike između "Zig hajl" i "Za dom spremni", ministar je ocenio da ako svet ćuti i prihvata da se svake godine na Jelačićevom placu iznad Jadovna, Jasenovca, pojavljuju ustaše, onda će dopustiti i dočekati da se mu se ispod Brandenburške kapije pojave ljudi koji nose kukaste krsteve i uzvikuju "Zig hajl".
U fabrici smrti 200.000 zatočenika
Ova, 72. komemoracija povodom oslobađanja Mauthauzena i njegovih 49 sporednih logora održana je pod motom Internacionalizam povezuje.
U koncentracionom logoru Mauthauzen bilo je zatvoreno oko 200.000 ljudi, od kojih gotovo polovina nije preživela tu "mašineriju smrti". Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora. Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz Španskog građanskog rata.
Druga veća grupa iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
- Ako svet dopušta i ako ćuti što se nad Blajburgom polažu venci ubijenim ustašama, krvolocima iz Jasenovca, onda će dočekati i da se u Mauthauzenu polažu venci na grobove čuvara Mauthauzena, komandanata logora - rekao je Vulin.
Prema njegovim rečima, nije moguće zlo zaustaviti samo na jednom mestu i srpski narod je premali da bi sam zaustavio toliko zlo.
Na spomenik srpskim žrtvama vence su položili i predstavnici srpske dijaspore, Dragiša Vasiljević ispred Saveza Srba u Austriji i predsednik kluba Vidovdan iz Linca Milenko Marić, a prisustvovali su predstavnici Ambasade Srbije u Austriji, Vojske Srbije, kadeti Vojne akademije i studenti Kriminalističko-policijske akaemije, kao i učenici Gimnazije iz Brusa koji su pobedili na takmičenju Da rat ostane samo igra. Novootkrivenu spomen ploču osveštao je protojerej stavrofor Dragan Mićić, a vence su prvi položili predstavnici Ruske Federacije, a potom Italije, Poljske, Ukrajine, Albanije.
Aleksandar Vulin je, inače, ceremoniju napustio pre završetka zbog prisustva delegacije Kosova.
Spomenik Podunavskim Švabama
Aleksandar Vučić je na svečanom otkrivanju spomenika Podunavskim Švabama u Bačkom Jarku kazao da Nemci koji su posle Drugog svetskog rata napustili Srbiju nisu "gosti na našoj teritoriji".
- U Bačkom Jarku je početkom 20. veka živelo 2.127 Nemaca, 47 Mađara i dvoje Srba, a danas je to gotovo etnički čisto srpsko mesto. Vi, naši prijatelji Podunavske Švabe, niste ovde gosti, vi ste domaćini kao i mi - rekao je premijer.
Vučić je ocenio da otkrivanjem spomenika Podunavskim Švabama Srbija pokazuje da ume da poštuje i tuđe žrtve. Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman kazao da njegova vlada i kancelarka Angela Merkel pridaju veliki značaj spomen-obeležju Podunavskim Švabama u Bačkom Jarku, izrazivši zahvalnost Vučiću bez koga, kako je rekao, ne bi bilo moguće podići spomen-obeležje. On je istakao da su Nemačka i Srbija partneri u Evropi, i da se Nemačka snažno zalaže za put Srbije u EU.
