Jaram na vratu radnika
Rad na lizing u Srbiji uzima sve više maha a procene su da takvih radnika u našoj zemlji ima oko 100.000.
Dok se u zemljama Evropske unije procenat tih radnika kreće od 17 do 19 odsto u ukupnom broju zaposlenih, kod nas je taj udeo značajno viši. Umesto da država radi na poboljšanju prava ovih obespravljenih ljudi, Vlada Srbije ne čini ništa, mada i sama gubi doprinose, kaže za "Vesti" advokat Branko Pavlović.
Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji više od 80 agencija za zapošljavanje, upisanih u Agenciji za privredne registre. Najčešće je reč o firmicama koje imaju samo jednu prostoriju i jedan kompjuter, a osnovna delatnost im je da iznajmljuju radnu snagu. Agencija za zapošljavanje može da bude zatvorena preko noći, a inače se otvaraju na nečiji mig, obično neke firme iz inostranstva kojoj su potrebni radnici određenih profila.
Sama ideja da se ljudi iznajmljuju na sat ima za rezultat da se potre svaki ljudski sadržaj i da sve ide u korist kapitala.
- To je moguće postići samo ogromnim povećanjem straha, da svaki radnik svakog minuta strahuje kako će ostati bez posla. Ljudi su u grču i ono malo što zarade ne troše jer strahuju za svaki novi dan. Na taj način se koči privredni rast jer nema potrošnje - ističe naš sagovornik.
Obespravljenost radnika nije od juče u Srbiji jer se izmenama zakona od 2001. godine drastično smanjuju prava zaposlenih. Srbija ima jeftinu kvalifikovanu radnu snagu, koja je u statusu ispod odrednice najamni radnik. Našeg radnika vratili smo na kraj 19. veka. Drugim rečima postali smo neka vrsta modernih robova - ocenjuje Pavlović.
Predsednik Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović slikovito kaže da su lizing radnici zapravo "marva za vuču".
Austrija pravičnija od Nemačke
U Hanoveru se povodom Prvog maja okupilo oko 10.000 radnika, levičara i sindikalaca. Više govornika zahtevalo je da se penzije stabilizuju i da Nemačka treba da se ugleda na Austriju.- Moja sestra u Austriji za 30 godina radnoga staža ima penziju gotovo istu kao ja u Nemačkoj za 42 godine staža - kaže naš zemljak Uroš Đurić koji je u fabrici mašina Hanomagu 30 godina bio sindikalni poverenik, a na demonstracije je i ove godine došao s kolegama iz Lindena.
Sudeći prema parolama i kolonama, najbrojniji stranci koji su stigli na Tramp plac bili su Turci i Kurdi.
- Možda sam se grubo izrazio, ali ti ljudi nemaju nikakva prava, ne mogu da koriste godišnji odmor, nemaju pravo na plaćeno bolovanje, majke nemaju pravo na porodiljsko, ljudi rade po 10 do 15 sati dnevno - kaže Borović za "Vesti".
Primer Portugala
Interesantan je primer Portugala gde je na vlasti levi blok, socijalisti-komunisti. Odmah po dolasku na vlast oni su počeli da razgrađuju neoliberalni koncept tako što su veliki broj radnika preveli u status stalno zaposlenih. Epilog je da su se radnici osokolili, počeli da troše zarade i tako smanjili budžetski deficit.
- Sa stalnim radnim mestom ljudi su produktivniji, osećaju sigurnost, pa više troše što je dobro za sve - kaže Pavlović.
U Evropi je rad na lizing ugrađen u zakonodavstvo, a Međunarodna organizacija rada je usvojila konvenciju koju je Srbija izglasala u Skupštini, ali odgovarajući zakon naša država nije donela - upozorava Borović.
