Zašto srpska vojska neće marširati Crvenim trgom?
Uprkos tome što su u Moskvi u jeku pripreme za predstojeću vojnu paradu povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, Vojska Srbije ipak neće prodefilovati Crvenim trgom. Ne radi se o lošim odnosima Beograda i Moskve, tvrde stručnjaci, već nije običaj da na vojnim paradama učestvuju inostrane vojske, sem kada nije u pitanju jubilej.
Za razliku od vojne parade od pre dve godine, kada se na Paradi pobednika našlo 75 srpskih gardista, a celu manifestaciju posetio veliki broj svetskih lidera, ove godine poziv Kremlja nije stigao ni na adrese drugih evropskih i svetskih državnika. Organizatori ističu da je vojna parada, osim kad je reč o okruglim godišnjicama, interna stvar Rusije, stoga pozivnice nikome nisu slate.
Rusija htela da pokaže svetu
Direktor Centra za stratešku konjunkturu Ivan Konovalov za Sputnjik potvrđuje stav organizatora i dodaje da se pre dve godine, kada je Rusija obeležavala jubilej, napravio presedan. Naime, kako kaže, Rusija je želela da pokaže celom svetu da je pokušaj njene izolacije propao i zato su Crvenim trgom paradirali i Srbi, ali i Kinezi i mnogobrojni drugi prijatelji Rusije koji su se borili protiv fašizma.
Pročitajte još:
* "Neuništivo bratstvo": Srbija prvi put u vojnim vežbama CSTO
- Na taj način smo probili ovu "blokadu" od strane Zapada. Sada, 2017. godine, pitanje izolacije više nije aktuelno, i stoga se akcenat stavlja na nove vrste naoružanja, na primer, na ono koje je namenjeno ruskim arktičkim jedinicama. Inače, Dan pobede i dalje ostaje najdraži praznik za Ruse, ali dolazak stranih jedinica na vojnu paradu ima smisla samo ako se radi o jubileju, ili kada se na taj način šalje određena politička ili vojna poruka. Zato mislim da nema razloga da se bilo ko zbog takve odluke nađe uvređen - kaže on.
I vojni komentator Miroslav Lazanski je sličnog stava, te izostanak pozivnice predstavnicima srpske vojske, kako tvrdi, ne bi trebalo da bude protumačen kao politizacija celokupne stvari. Srbija ni ranije nije učestvovala na vojnim paradama u Moskvi, dodaje on, a poslednji put kada je neki visoki zvaničnik Srbije posmatrao defile sa Crvenog trga pre 2015. godine bilo je 2010. godine, za 65. godišnjicu, i to je bio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Lazanski dodaje i da mi koji baštinimo antifašizam srcima ćemo biti i na Crvenom trgu, kao i na svim drugim trgovima zemalja-pobednica Drugog svetskog rata.
Srbiji mesto na Crvenom trgu
Sa druge strane, doktor Mitar Kovač, general-major u penziji i profesor sa Vojne akademije, ipak tvrdi da praksu učešća ne treba prekidati, već da prisustvo naše vojske na paradi u Moskvi treba da bude kontinuirano.
- Ja ne idem sa tog stanovišta da su postojali veći razlozi pre dve godine, tu ništa nije sporno, međutim smatram da ni narednih godina nije trebalo tražiti nikakav razlog da se ne učestvuje na toj paradi. To je moj lični stav i ne ulazim ni u kakve državne razloge. Mislim da bi narod bolje prihvatio odluku da smo učestvovali u paradi, makar i simbolički - smatra Kovač.
Podsetimo, uprkos prisustvu velikog broja svetskih državnika na jubilarnoj 70. godišnjici, među kojima su bili predsednici svih zemalja BRIKS-a, ali i generalni sekretar UN Ban Ki Mun, zapadni lideri bojkotovali su ovaj događaj, izražavajući tako svoje nezadovoljstvo zbog ruskog pripajanja Krima.
Svojevrstan udarac ovom zapadnom bojkotu zadala je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je već sutradan, 10. maja, došla u Moskvu kako bi položila venac na Grob neznanog junaka. Svoj postupak obrazložila je rečima da želi da oda priznanje milionima žrtava Drugog svetskog rata koji leže na savesti Nemačke.
