Zašto Evropa aplaudira Vučiću?
Evropski političari će morati da pripaze da ne razočaraju demonstrante na ulicama Beograda, Budimpešte i Bukurešta, piše nedeljnik Cajt u tekstu "Oda gnevu".
Mađarska, Rumunija, Srbija - šta je zajedničko trima zemljama osim granice i Dunava? Protesti, piše Ulrih Ladurner u aktuelnom broju uglednog nedeljnika Cajt.
"Budimpešta, Bukurešt, Beograd. Listu bismo mogli i da produžimo jer su i u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prošle sedmice hiljade ljudi izašle na ulice da bi protestovali zbog navodno korumpirane vlade. Kao da protesti u jugoistočnoj Evropi poput virusa prelaze granice. Pri tome je Evropa postala predmet sporenja. Ali ovde se bes ulice ne usmerava prema EU već obratno: Gnevni polažu nade u Uniju i mašu njenim zastavama.“
"Kolike god da su razlike između Mađarske, koja je 2004. pristupila EU, Rumunije, koja se pridružila 2007, i Srbije, koja je kandidat - kontekst je zajednički. U svim ovim zemljama preti povratak autoritarizma, četvrt veka nakon komunističke vladavine. I u svim tim zemljama raste broj onih koji se protiv toga bore. U ove tri zemlje su protesti usmereni protiv vlada ili predsednika koji su izabrani demokratski. Ali deo jugoistočnih društava sve češće alergično reaguje na razne forme zloupotrebe vlasti. Za tu budnost je delom zaslužna i Evropske unije i njena takozvana meka moć (soft power) u koju se često kune", piše Ladurner.
U tekstu se navodi da zastave EU koje se vijore Budimpeštom i Bukureštom znače da su ljudi privrženi vrednostima na kojima počiva EU.
"Pravna država, sloboda mišljenja i podela vlasti su standardi koji se u još uvek mladim demokratijama srednje i istočne Evrope daleko manje podrazumevaju nego u drugim zemljama EU."
Vučić kao balkanski knez
Pročitajte još:
* Dačić brani Vučića: Kakav to mađioničar može da pokrade 40 odsto glasova?
Ali Cajt piše da, iako to sa evropskim vrednostima odlično zvuči, u pomenutim zemljama protivrečnosti evropske meke moći postaju vidljive:
"U Rumuniji institucije pravne države gone korumpiranu političku kastu, ali se ona održava na moći. U Mađarskoj je Orbanu uspela jeziva majstorija da svojoj zemlji nametne autoritarnu vlast usred EU. A u Srbiji Aleksandar Vučić doduše gura svoju zemlju u pravcu članstva u EU, ali pri tome sve više liči na poslovičnog balkanskog kneza opsednutog moći. Kako je to moguće?"
Ladurner podseća da su u Španiji i Portugaliji takođe na vlasti bili diktatori, ali da su se tamo demokratije etablirale. U jugoistočnoj Evropi, međutim, "istorija i geografija otežavaju taj proces transformacije".
"Recimo populizam Viktora Orbana uvek se iznova poziva na povređenu mađarsku naciju, koja je nakon Prvog svetskog rata izgubila dve trećine svoje teritorije. Srbija je pravoslavna nacija sa odgovarajućim vezama sa Rusijom. Evropska unija mnogim Srbima deluje samo kao opcija, ne kao neophodnost."
Glajhšaltovanje medija
Autor ne daje konačan odgovor šta EU može da uradi, ali navodi šta Brisel svakako radi pogrešno na primeru Beograda.
Ladurner piše: "Nemačka kancelarka je pozvala Vučića na večeru tokom kampanje za predsedničke izbore. Nakon izborne pobede stigle su čestitke iz Brisela. Ni reč o glajhšaltovanju medija. Mora li tako? To da se u Srbiji može razviti autokratija nije izmišljotina demonstranata već realna opasnost. Nepotrebni aplauz iz Evrope za Vučića šalje poruku: u prvom redu hoćemo stabilne odnose – mir na Balkanu."
"Možda se ovakva poruka iz Brisela namerno šalje. EU se, u ophođenju sa autokratama unutar i izvan Unije, sve više ponaša kao velika sila: veoma pragmatično. Ali moraće da pripazi da ne razočara demonstrante na ulicama Beograda, Budimpešte i Bukurešta", zaključuje se u tekstu.
