"Istina u raljama cenzure"
U trenutku kad na ulicama Srbije tutnje protesti i borba protiv cenzure u medijima, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) osvojio je evropsku novinarsku nagradu European preš prize za seriju tekstova o korupciji i organizovanom kriminalu. Iako su oni objavili informacije koje su mogli da dobiju i svi drugi novinari u Srbiji, kako kaže jedna od novinarki CINS-a Anđela Milivojević, niko ih nije objavio osim njih.
Da li postoji cenzura u srpskim medijima?
- Kod nas u CINS-u je nema. Nikada se nisam plašila za tekst koji sam napisala. Međutim, mislim da u drugim medijima postoji. Glavni primer cenzure je to da vodeći mediji ignorišu naše tekstove, jer su to problematične teme za njih. Nijedan od tih tekstova nijedna nacionalna televizija nije htela da prenese, da krene tragom tog teksta u neko dalje istraživanje. Informacije do kojih smo mi došli dostupne su svima. Mi smo objavili da smo analizirali doktorat Jorgovanke Tabaković, i da je preko 20 posto tog doktorata plagirano. Niko to nije preneo. Zar to građani nemaju pravo da znaju? Izložba Cenzurisane laži, koju je organizovao SNS, naše tekstove je predstavila u lošem svetlu. Mi možemo da napravimo izložbu Cenzurisane istine, jer je svaki naš tekst apsolutna istina.
Zašto je tako?
- Kad čitate kodeks novinara, tamo stoji da novinar radi u interesu javnosti. To je velika, značajna poruka. Vi niste politički pijun, vi treba da radite za građane. Novinari ne bi trebalo da imaju strah da objave nešto, da žive u strahu da će izgubiti posao, da će na konferenciji za novinare bilo ko od funkcionera da ih vređa, da se dere na njih. To sve proživljavaju novinari u Srbiji. Ja verujem da se mnogi plaše da ne ostanu bez posla.
Čemu služi REM?
Ko je odgovoran za medijsku scenu Srbije?
- Svima je jasno da kad neka informacija izađe u nacionalnom mediju ima jači uticaj nego svi onlajn portali zajedno. Dakle, neko ko ima nacionalnu frekvenciju ima ogromnu odgovornost. Zato se pitam šta REM radi? Oni su ti koji treba da razmišljaju o tome ko ima nacionalnu frekvenciju, jer je ona nacionalno dobro. Ona pripada svim građanima Srbije. Članovi REM-a su izjavili da kad bi oni kažnjavali sve one koji na televiziji krše zakon, nijedna televizija ne bi postojala. Ako mi imamo toliko loše televizije, zašto im onda REM dozvoljava da postoje? Zašto nisu kažnjene? Podbačeno je u apsolutno svim segmentima.
Kako bi se to moglo promeniti?
- Kada bi novinari imali više snage da rade dobar posao, građani bi više cenili novinarstvo. Građani više kupuju tabloide koji izmišljaju priče nego što će kupiti "Danas", ili "Politiku". Podaci saveta za štampu kažu da određeni tabloidi, kao što su "Informer" i "Srpski telegraf", krše kodeks novinara Srbije u jednom izdanju nego sve druge novine zajedno. Ne smatram da je nešto što objavljuje "Informer" novinarstvo. To je zapravo pljuvanje u našu profesiju. Zašto onda taj list stoji upisan u registru medija ove zemlje? Država mora da radi na medijskoj pismenosti građana.
