Utorak 20. 4. 2021.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
0
Sreda 26.04.2017.
14:59
Dojče vele A

Balkanske ucene: Kako EU reaguje na projekat "velike Albanije"?

Zapaljive izjave o nekakvom ujedinjenju Albanije i Kosova, a zatim i juga Srbije, unele su nervozu i u regionu, ali i u Briselu. Pitanje je samo: ima li Evropska unija načine da reaguje na takve pretnje?

M. Todorović
Evropa ćuti na "albanski san": Hoće li biti "velike Albanije"?

Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han kaže da je razočaran zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera na Zapadnom Balkanu. Hanova ocena, ali i upozorenje, jeste da se takve izjave lako mogu obiti o glavu onima koji ih izgovaraju.

- Želim da izrazim svoje razočarenje, čak i iznerviranost, zbog zapaljivih izjava pojedinih lidera u regionu. Takve poruke koje mogu da se shvate kao mešanje u unutrašnja pitanja susednih zemalja i prizivaju na menjanje granica nisu prihvatljive i više su nego kontraproduktivne - poručio je evropski komesar nadležan za proširenje i zemlje koje se nalaze na putu integracija u Evropsku uniju.

Jedino se Han oglasio

Ta izjava Johanesa Hana, prva je konkretna poruka Unije na sinhronizovane najave albanskih lidera koji su prošle nedelje, počev od Tirane, preko Prištine, do Bujanovca, podsećali na ideju o stvaranju Velike Albanije.

Iako je u svom intervjuu premijer Albanije Edi Rama jasno naveo da "ujedinjenje Kosova i Albanije nije nešto što on priželjkuje", u Srbiji se, selektivno, čuo samo deo u kome Rama govori o mogućnosti takvog ujedinjena. To je izazvalo lavinu alarmantnih komentara zvaničnog Beograda, počev od toga da je u pitanju "najveća pretnja za mir i stabilnost regiona", pa do najava mogućeg "novog rata na Balkanu" koji će uključiti i Crnu Goru i Makedoniju. Istovremeno, u Podgorici i Skoplju su gotovo ignorisali tu situaciju.

Razgovor sa Hanom u Briselu bio je dovoljan da i šef diplomatije Srbije Ivica Dačić "spusti loptu" i "evropski" sagleda situaciju.

- Balkanu su potrebni zajednički interesi, a ne povratak u prošlost, izazivanje sukoba i pretnje miru i stabilnosti - poručio je Dačić.

Ipak, on nije izostavio da napomene da "i političari iz Srbije mogu da govore o ideji da svi Srbi žive u jednoj državi i da se to odnosi na Republiku Srpsku i Srbe u Hrvatskoj i Crnoj Gori", ali i da doda da to "ne bi vodilo putem napred, nego u prošlost".

Balkanske krize i evropski zadaci

I dok šef diplomatije Srbije broji nova poglavlja u pregovorima Srbije i Evropske unije i govori o "dobroj dinamici" tog procesa, albanski premijer Edi Rama ocenjuje da su otvorena vrata EU jedini način da Zapadni Balkan ostane u "mirnom i kooperativnom" stanju. U suprotnom, Rama upozorava da EU čeka "noćna mora" koju će napraviti Balkan ako "poludi". Ramino podsećanje na već viđeni "balkanski scenario" zapravo je politički pritisak upućena direktno, ako ne i isključivo, na adresu Brisela.

Činjenica je da Albanija već dugo stagnira na svom putu evrointegracija: pet godina je čekala na status kandidata koji je, posle zahteva koji je podnela 2009, dobila tek 2014. godine. Do današnjeg dana, Tirana nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje u pristupnim pregovorima sa Unijom. Uslov EU, na prvom mestu Nemačke, za početak pristupnih pregovora sa Albanijom, jeste napredak u oblasti vladavine prava u toj zemlji. Postojeća lista domaćih zadataka Tirane je i duga i zahtevna - počev od reforme pravosuđa, javne uprave i izbornog sistema, pa do suzbijanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala.

I to što je kosovski premijer Hašim Tači gotovo sinhronizovano ponovio Ramino "upozorenje" Evropskoj uniji, takođe ne čudi poznavaoce često krivudavih puteva evrointegracija Zapadnog Balkana. Kosovo je stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutnog evrointegracionog puta. Za svaki sledeći korak Kosova ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja-članica o statusu Kosova kao nezavisne države. Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.

Interesantna je i činjenica da u zvaničnim briselskim dokumentima sve države Zapadnog Balkana imaju "perspektivu evropske integracije" (što podrazumeva i članstvo u EU), dok se za Kosovo navodi samo "evropska perspektiva", kao šira i nedefinisana kategorija. U datim okolnostima već se pojavio i problem oko dovoljnog podsticaja za dalju konstruktivnu saradnju Prištine u okviru Briselskog dijaloga. Zato ne čudi što je kosovski premijer pokušao da "uhvati isti voz" kojim albanski premijer pokušava da brže stigne do EU.

Druga stvar koje se mora uzeti u obzir jeste da gotovo svaki put kada se na Balkanu susretnemo sa učestalim, a inače poznatim folklorom zapaljivih izjava, to znači da su negde izbori blizu i da se nacionalistička retorika koristi u domaće svrhe skupljanja glasova ili zamagljivanja važnijih problema. Činjenica je da će se u Albaniji parlamentarni izbori održati sredinom juna, a da se i Kosovo nalazi pred vanrednim parlamentarnim izborima, zbog sve izvesnijeg razlaza vladajuće koalicije.

Tanjug
Spuštanje lopte: Ivica Dačić i Johanes Han

Večito balkansko pitanje: Ko je kriv?

Komesar EU Johanes Han odbija mogućnost bilo kakvog političkog pritiska sa Zapadnog Balkana na Brisel, upozoravajući da se takvo ponašanje može vratiti kao bumerang. Umesto na zapaljivu retoriku, EU poziva sve u regionu da energiju koriste u cilju reformi i saradnje koje jedine mogu Zapadni Balkan voditi napred.

Evropska unija ipak nosi svoj deo krivice zbog ovakvog stanja i ponašanja u svom "balkanskom dvorištu". Ona je na sebe odavno preuzela roditeljsku obavezu posrednika i naučila zemlje regiona da će Brisel da odgovori, presudi i nađe rešenje za večita balkanska pitanja – ko je kriv?

Međutim, čak i nedavna obnova fokusa EU na Zapadni Balkan kao da je imala i negativan uticaj u regionu. Pošto su se dugo žalile da ih je Unija stavila u drugi plan, zemlje regiona su se, zbog povišenih tenzija - prvenstveno zbog situacije u Makedoniji, ali i zbog zatezanja odnosa Beograd i Prištine - ponovo našle u fokusu Brisela.

Nažalost, primer pretnje po stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana pokazao se kao nešto na šta EU mora da reaguje. I sada, s većim ili manjim razlogom, to postaje način ponašanja na relaciji Zapadni Balkan - Evropska unija. Ono što najviše zabrinjava jeste činjenica da je i posle dve decenije od krvavih sukoba na Balkanu, pitanje mira i stabilnosti i dalje primarno u odnosu na bolji život ljudi.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2021 © - vesti online