"Za Srbe nema pravde"
Otimanje srpske zemlje na Kosovu ne prestaje. Kada je reč o imovinskim, a međuetničkim sporovima, pojedine sudije su spremne da prenebregnu sve zakone i propise, o čemu svedoči i najnovija odluka Osnovnog suda u Prizrenu u slučaju koji je pokrenula Slavica Đorđević, Srpkinja izbegla u Novi Sad. Spor traje već 18 godina od dana kada je morala da napusti rodni grad.
Posle maratonskog procesa, pre dve godine sud je konačno presudio u njenu korist, ali uz uslov da plati 20.000 evra ako želi da odluka bude pravosnažna. Od tada do danas, Slavica pokušava da objasni da živi od male penzije, da je podstanar i da tog novca jednostavno nema, dok, s druge strane, porodica Morina koja je nelegalno na njenom imanju podigla kuće, ima luksuzno opremljene višespratnice i poseduje skupocene automobile. Sudija je izvagao za Riplija. Kaže ovako - imovina uzurpatora je veća od traženih 20.000 evra, pa bi mu se nanela šteta ako bi se od njega naplaćivalo. Dakle, Đorđevići ako žele svoje, moraju da snose trošak.
Infarkt zbog presude
- Ne znam šta se desilo. Ova vest me je pogodila kao grom iz vedra neba. Osećam se bespomoćno, kao da su mi ruke vezane. Ne mogu ništa da pokrenem sada. Sve što je sud presudio, sada je negirao. Ovde su ugrožena sva ljudska prava - očajna je Slavica Đorđević.
Molbe i pretnje
Slavica kaže da su je preko prijatelja iz Prizrena kontaktirali uzurpatori kada im je postalo jasno da su izgubili slučaj.
- Nisu predlagali nikakvu kupovinu. Prvo su molili da ih primim, da dođu kod nas u Novi Sad i da im dam oproštaj jer kažu ne ide im dobro u kući. Međutim, bilo je i direktnih pretnji i telefonom i u holu suda - kaže Slavica Đorđević.
Da je ovakva odluka nezabeležena u sudskoj praksi - slažu se svi advokati sa kojima su o ovoj temi razgovarale "Vesti", ali za taoce kosovske pravde nema puno spasa. Đorđeviće je ovaj spor koštao i živaca i zdravlja. Kada je Slavica 4. aprila saznala za još jednu sudsku nepravdu, pred put kod majke u Zaječar, zdravstveno stanje joj se naglo pogoršalo.
- Krenula sam kod bolesne majke, a na auto-putu kod Inđije mi je pozlilo u autobusu i doživela sam infrakt. Samo prisebnošću konduktera koji je pozvao hitnu i brzom intervencijom u Sremskoj Kamenici lekari su uspeli da mi spasu život - nastavlja priču teškim glasom Slavica Đorđević.
Davne 1993. godine Đorđevići su nabavili sve neophodne dozvole i krenuli da grade porodičnu kuću u naselju Ortakol. Juna 1999. napustili su rodni grad, ubeđeni da je to privremeno. Tek što su stigli do Novog Sada, komšije iz Prizrena su im javile da im je imanje uzurpirano i da Beg Morina, takođe komšija, nastavlja da gradi tamo gde su oni stali. Odmah su prijavili građevinskoj inspekciji i od tada praktično kreće borba za imovinu. Inspekcija je izlazila na teren radnim danima, Morina je gradio subotom i nedeljom. Na zahtev Habitata, uzurpator je iseljen 2002. godine, a posed ograđen trakom. Nemalo potom, on se vratio.
Čekamo izvršenje
- Slavici Đorđević su apsolutno prekršena ljudska prava - kaže Mirjana Petrović iz kancelarije kosovskog ombudsmana.
Ona dodaje da ta kancelarija nije zatvorila predmet i da je o njemu sačinila izveštaj:
- U predmetu smo naveli četiri preporuke od kojih su tri ispoštovane, ali ne i ona najvažnija, a to je izvršenje presude.
Morina ne priznaje sud
Istovremeno su se Đorđevići obratili sudu u Prizrenu, gde se slučaj godinama razvalačio, da bi po dolasku Euleksa bio prebačen sudijama te misije. Kada je konačno Euleksov sud presudio u Slavičinu korist, tuženi je rekao da taj i takav sud priznaje i obratio se tužbom kosovskim institucijama. I opet sve ponovo.
Odluku sa sličnim zaključkom, samo u verziji da su Morine siromašne i nemaju ni dinara, sud u Prizrenu je doneo pre dve godine. Tada su "Vesti" skrenule pažnju javnosti na takvu skandaloznu sudsku odluku i usledio je niz naslova u drugim medijima i neverica da je tako nešto moguće. Sud u Prizrenu je potom preinačio odluku i zatražio da ipak porodica Morina koja je izgubila spor, snosi troškove. Međutim, čim se prašina slegla, a oči medija usmerile u drugom pravcu, odluku je promenio.
Nemogući zahtevi
I tokom suđenja bilo je raznih neprijatnosti. Na primer, jedan sudija iz Prizrena je tražio da Đorđevići dokažu da je cela ulica u kojoj im se nalazi plac u njihovom vlasništvu.
- U normalnim okolnostima dovoljno da je da priložiš sve dokaze o vlasništvu, plaćene takse za građevinske dozvole, komunalije, održavanje, struju, telefon, a onda su tražili i to. Nekoliko puta je Okružni sud vraćao predmet Opštinskom, pa se promeni sudija, pa sve ponovo. Te 2011. kada je sud kazao da mi vrate zemlju, oni su rekli da ne priznaju sud, pa su se žalili Vrhovnom sudu Kosova. E kada je Vrhovni sud Kosova presudio u moju korist 2013, tada su zaboravili da me obaveste - podseća Slavica.
- Od maja 2005. do danas oni koriste sve moguće pravne kombinatorike da mi otmu imovinu. Ova odluka nema baš nikakvog smisla. Prvo sud kaže da čovek koji neprestano gradi na mom imanju i ima vile i skupe automobile - nema para, a onda da je to što poseduje mnogo skupo, pa nije u redu da mu naplate. Da li je to uopšte moguće? - pita naša sagovornica.
Svoju porodicu izdržava od 150 evra penzije, dok Morine slove za najbogatije u Prizrenu. Slavičini advokati iz projekta besplatne pravne pomoći obratili su se žalbom Vrhovnom sudu Kosova. U toj žalbi podsećaju da su Đorđevići, penzioneri, svakim danom sve siromašniji dok blizu dve decenije traje borba njihova borba, a podvlače najvažniju - da se ovde sudi o krivičnom delu zaposedanja tuđe nepokretne imovine, što se prema aršinima prizrenskog suda izgleda i ne smatra velikim grehom, ako je vlasnik Srbin.
