Najveći praznik proslavljen širom dijaspore: Molitva za vaskrs srpstva
Najveći hrišćanski praznik - Uskrs - ove godine istog dana obeležili su hrišćani širom sveta bez obzira na to da li su pravoslavci, rimokatolici ili protestanti.
Vernici su ispunili bogomolje Srpske pravoslavne crkve širom otadžbine, a posebno srednjovekovne manastire poput Ravanice, Kalenića, Manasije, Jošanice, Mileševe, fruškogorskih svetinja... Obeležavanje praznika iz hramova preselilo se u domove gde se Uskrs proslavljao u krugu porodice, na svečanom ručku i uz obavezno tucanje jajima.
Poruka iz Hrama Svetog Save
Uskrs se ove godine "poklopio" i po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru što je uticalo da hramovi u dijaspori budu manje posećeni na praznik jer je većina naših ljudi iskoristila slobodne dane da ode rodbini u otadžbini. Tako je u crkvama u Beču, najvećem srpskom gradu van matice, bilo manje vernika nego ranijih godina.
Svetla nedelja
Uskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i vaskršnji ponedeljak i vaskršnji utorak.
Čitava sedmica se naziva svetla ili bela, što znači da se tokom nje ne posti.
Patrijarh srpski Irinej služio je jutarnju uskršnju liturgiju prvi put u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, čiji su raskošno ukrašeni svodovi dali posebno svečan ton službi. Među nekoliko stotina vernika na službi su bili i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, princ Aleksandar Karađorđević, predstavnici države i ostalih verskih zajednica.
Patrijarh je u poslanici poželeo da sa praznikom vaskrsne i Srbija i vasceli srpski rod, a da političke vođe koje vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom vaskrsenja i vere u pobedu dobra nad zlom.
Mladi da nađu put
Patrijarh Irinej je poručio da se sa tugom mora reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa.
Patrijarh je, takođe, ukazao na veliku odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija da pomognu omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja.
Svečano i van matice
U hramovima SPC obeležavanje Uskrsa počelo je ponoćnom liturgijom kojom se završavaju dani žalosti i počinje slavljenje vaskrsenja Isusovog, najvećeg čuda u hrišćanstvu.
Radost praznika prvi su osetili vernici na ponoćnim službama, kojima je prethodila molitva i trostruki ophod oko hramova. Tačno u ponoć, u subotu na nedelju, uz zvuke zvona otvorena su crkvena vrata čime se simbolično svetom zaorila vest o Hristovoj pobedi na krstu, uz drevni pozdrav: "Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse".
Molitveno i svečano bilo je širom Republike Srpske i BiH, u Crnoj Gori i u hramovima u Hrvatskoj. Centralni zagrebački pravoslavni hram ispunilo je nekoliko stotina vernika iz Zagreba i okoline, kojima su podeljena ofarbana jaja. Pošto su saslušali poslanicu patrijarha Irineja na liturgiji, vernici su primili Svetu tajnu pričešća.
