Knjaževac: Više hranilaca nego dece
Kriza je višestruko povećala interesovanje za brigu o najmlađima u staroplaninskom regionu. "Sedamdesetih godina prošlog veka hraniteljstvo je bilo retko, a sada 34 porodice brinu o šezdesetak mališana", kaže Snežana Nikolić, direktor knjaževačkog Centra za socijalni rad.
Dok je sedamdesetih godina prošlog veka bilo teško naći porodicu koja bi prihvatila da brine o deci bez roditeljskog staranja, kriza je okrenula situaciju na glavačke.
U staroplaninskom regionu sada se prosto otimaju ko će da uzme nekog mališana. Zainteresovano je, nezvanično, stotinak porodica koje bi htele da čuvaju decu, a to je više nego što ima napuštenih ili zanemarenih dečaka i devojčica iz ovog kraja!
- Interesovanje potencijalnih hraniteljskih porodica je veliko - potvrđuje i Snežana Nikolić, direktor Centra za socijalni rad "Mihajlo Stupar" u Knjaževcu. - Trenutno je u našoj opštini, koja ima dugu tradiciju ovog humanog posla, na čuvanju 61 dete u 34 familije.
Niko neće bolesne
|
Direktorka napominje da su po novim propisima kriterijumi pooštreni i svi koji žele da prime mališane u kuću moraju prethodno da prođu posebnu obuku, koju sprovode specijalizovani stručnjaci.
Tek kada polože završni test i pod uslovom da poseduju stan ili kuću koja ispunjava brojne i prilično stroge uslove, stiču pravo da konkurišu u centru.
Direktorka napominje da je ljubav prema deci glavni kriterijum koji motiviše hranioce, ali nema sumnje da se mnogi odlučuju da čuvaju mališane i zbog toga što država to solidno i redovno plaća. Po podacima Mirjane Grujić, odgovorne za finansije u centru, u maju je po detetu isplaćivano približno 27.000 dinara, plus socijalno i penzijsko osiguranje.
Takvu zaradu ne daje radnicima nijedan privatnik u staroplaninskom regionu, a pogotovu ženama. Njih je mnogo više na birou od muškaraca, pa ne čudi što bi mnoge htele da čuvaju decu i tako obezbede posao kod kuće, što je prava lutrija u ovom kraju gde vlada ljuta besposlica.
- Došla sam da se raspitam u centru pod kojim uslovima bih mogla da uzmem dete - priznaje malo se snebivajući Knjaževčanka Suzana Đ, koju smo zatekli u hodniku centra. - Ostala sam bez posla, ne radim godinu dana, a komšinica je uzela dvoje dece i prima dobru nadoknadu. Što ne bih i ja, ionako nema drugog posla na vidiku.
Suzana kaže da ima pristojnu porodičnu kuću sa posebnom sobom za decu. Jedino je brine što je razvedena i strahuje da bi to mogao da bude veliki minus.
- Insistiramo na tome da dodelimo decu kompletnim porodicama i zahtevamo da osim supruge, i muž ide na obuku - naglašava direktorka Nikolić. - Samo u takvom ambijentu deca lišena staranja mogu da dobiju kompletnu roditeljsku pažnju koja im nedostaje.
Nasilje u porastu
- Ranije su Romi bili solidarniji, pa su rođaci preuzimali decu o kojima roditelji nisu hteli ili mogli da brinu zbog bolesti i drugih razloga. Sada je to ređe, kriza je učinila svoje. |