Srbijo, stidi se!
Kontrola praktično svih medija, podređivanje državnih institucija političkoj volji vlastodržaca, besomučno nipodaštavanje svih onih koji se usude javno da ukažu na greške režima. Ništa od toga nije bilo dovoljno da državljani Srbije masovnije izađu na predsedničke izbore i pokažu da žele da odlučuju o svojoj sudbini. Na nedavnim izborima u uređenoj i bogatoj Holandiji, održanim u radni dan - sredu, izlaznost je iznosila 82 odsto. U napaćenoj, siromašnoj i zapuštenoj Srbiji, na izbore, koji su predstavljali neku vrstu referenduma protiv diktature, jedva preko 50 odsto. Izgleda da nam je bolje nego Holanđanima...
Što teže žive, više vole vlast
Srpsko društvo još jednom je pokazalo svoju težnju ka autoritarnosti i sklonosti ka podržavanju vođe koji će o svemu odlučivati umesto nas. Samo tako se može objasniti ubedljiva pobeda kandidata koji je sam u predizbornoj kampanji rekao da nema nameru da sarađuje sa nekim drugim ko bi eventualno postao predsednik Srbije.
Izbori su, u medijskom smislu, protekli u potpuno neregularnim uslovima, imajući u vidu da se kandidat vlasti Aleksandar Vučić pojavio na više naslovnih strana od svih ostalih konkurenata zajedno, a da je u čak 98 odsto tekstova o njemu pisano pozitivno (istraživanje CEM). O Vučićevim protivkandidatima ili nije pisano skoro ništa, ili je pisano negativno.
Takođe, on nije podneo ostavku na mesto premijera, pa je tako zauzeo i najveći deo prostora u informativnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom. Svi ovi podaci ukazuju koliko je krhko i nerazvijeno demokratsko društvo u Srbiji.
Pobedio je strah...
Može se razumeti gnev poniženih i uvređenih srpskih glasača. Uostalom, odijum prema političarima je i doneo treće mesto na izborima izmišljenom liku Ljubiši Preletačeviću Belom (tj. Luki Maksimoviću).
Ali, u ovakvoj Srbiji nema opravdanja za nezainteresovanost i apstinenciju. Porazan je podatak da čak 2 miliona građana nije našlo za shodno da ostvari svoje biračko pravo.
Mnogi stručnjaci smatraju da je u Srbiji u nedelju pobedio strah. Postoji veliki broj svedočenja o pretnjama i ucenama koje su vršili pripadnici vladajuće stranke. Međutim, moramo da shvatimo da od nas zavisi da li ćemo taj strah prevazići i da je neophodna izgradnja nezavisnih institucija koje će kontrolisati bahatost vlasti i sprečiti formiranje otvorene i ogoljene diktature.
Mi sada imamo situaciju koju nema nijedna država u Evropi, da su nam aktuelni premijer i izabrani predsednik Srbije ista osoba - Aleksandar Vučić, a ako i dalje budemo nezainteresovani da nešto promenimo, možda i ostane na obe pozicije... pa nećemo se valjda pridržavati zakona k'o pijan plota...
