Dosta nam je robovanja!
Oko 400 radnica preduzeća Fori tekstil, nekadašnje Zastava tapacirnice iz Kragujevca, od ponedeljka su u štrajku ogorčene uslovima rada i platama koje su daleko ispod republičkog minimuma.
Reprezentativni sindikati u ovom gradu optužuju se da li je ovaj štrajk politički obojen uoči predsedničkih izbora u Srbiji.
Međutim, neformalni vođa ovog protesta Milena Belović kaže za "Vesti", da pobuna nema apsolutno nikakve veze sa politikom.
Zarada do 161 evro
- Kap je prelila čašu u ponedeljak, 20. marta kada smo oko 17 časova dobile izvode za poslednje plate. Zamislite da je za sav prekovremeni rad, noću i vikendima, svaka od nas dobila od 17.000 do 20.000 dinara (do 161 evro). U tu sumu je uračunat i topli obrok i naknada za prevoz. Još smo izložene svakodnevnim šikaniranjima i maltretiranjima, a to više psihički ni fizički nismo mogle da podnesemo - ističe Belović.
Ukupno 260 žena je zato odlučilo da više ne radi duže od osam radnih sati.
Već 21. marta njih 220 je rukovodstvu fabrike poslalo zahtev da u toku od sedam dana ispune šest zahteva od kojih su primarni povećanje koeficijenta za zarade i plaćanje prekovremenog rada.
Kako ništa od toga nije ispunjeno, one od ovog ponedeljka dolaze na posao, ali rade samo po osam sati.
- Prvog dana nisu hteli da nas puste kroz kapiju, ali kada smo zapretile novinarima ipak su dozvolili da uđemo. Jedan od zahteva je bio i da niko od nas ne dobije otkaz, ali sumnjam da ću preteći jer javno govorim šta se dešava. Iako sam samohrana majka sa troje dece koja je do sada živela od 21.000 dinara, verovatno ću ostati i bez toga - veli ova žena.
Padale u nesvest
Opisujući rad u ovoj fabrici čiji je vlasnik slovenački državljanin, Milena Belović iznosi gotovo zastrašujuće podatke.
Invalidi rade za džabe
Ovaj protest žena usledio je samo nekoliko meseci pošto se u Kragujevcu neslavno završio štrajk invalida iz Zastava Inpro.
Šef štrajkačkog odbora Stevan Pušonja kaže da invalidi više nisu u štrajku, ali i da više ne primaju zarade.
- Izbačeni smo iz starog skladišta i sada radimo, ali ne pamtim kada smo poslednji put dobili platu. Od države dobijamo po 17.000 dinara invalidnine i to je sve. Počelo je i upisivanje za socijalni program od 200 evra po godini staža. Neki su to potpisali, ali ništa se još ne dešava - veli Pušonja.
- Tokom posla bukvalno moramo da se ponašamo kao roboti, a pošto klime ne rade mnoge od nas su se onesvešćivale od vrućine. Rukovodstvo je reklo da je remont klima skup, ali kad neka od nas skine mantil, odmah bude kažnjena sa 10 odsto od plate. Pritom, na izvodu za platu nigde ne piše da smo radili makar 10 minuta prekovremeno. Još samo čekamo da nam obračunaju da mi njima dugujemo radne sate - veli Belović i uz sve to dodaje da su svakodnevno pod tenzijom da se što pre završi, a svaka greška se skupo plaća.
- Prošle godine je jedna koleginica pogrešila u štepu i zbog toga je gađana tim proizvodom - kaže Milena.
Preti generalni štrajk
- Obratile su nam se jer više ne mogu da izdrže torturu. Odlučićemo da li ćemo organizovati generalni štrajk ispred ove fabrike kao znak solidarnosti - navodi Ristić.
On tvrdi da o političkoj pozadini nema reči, ali predsednik reprezentativnog Odbora Samostalnog sindikata iz same fabrike, Zoran Lazić, tvrdi da su predstojeći izbori jedini razlog protesta.
- Nije sporno da u fabrici nije sve idealno. Poslednjih meseci smo u pregovorima s poslovodstvom i pred postizanje sporazuma je usledio ovaj protest koji je mogao da se organizuje i sledeće nedelje - tvrdi Lazić i dodaje da će se na Zboru radnih ljudi radnicima obratiti vlasnici, a da će sindikat kojim rukovodi jasno staviti do znanja da u slučaju neispunjenja zahteva može doći do generalnog štrajka.
- To je onda borba za radnička prava. Ono što radi Ristić je direktno svrstavanje na stranu Demokratske stranke - tvrdi Lazić.
Sve je po zakonu
Uprava Fori tekstila kao i dva reprezentativna sindikata ove fabrike negirali su da se u tom preduzeću ne poštuju zakonska prava zaposlenih.
U saopštenju je navedeno da se svim zaposlenima "pruža podjednako pravo na rad u skladu sa zakonom, da imaju bezbedne i zdrave uslove za rad, zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, pravo na odmore, naknadu za rad". Uprava tvrdi i da su radnicima obezbeđena i "sva druga prava garantovana propisima Republike Srbije u skladu sa opštim i pojedinačnim aktima poslodavca".
Irena pregažena na poslu
Nišlijka Irena Ilić (28) poginula je u nesreći u fabrici Leoni kod rumunskog grada Pitešti, gde je bila poslata na obuku. Među povređenima su državljanke Srbije A. R i B. G. i još petoro ljudi.
- Policija vodi istragu i mi čekamo zvanično obaveštenje. Nakon toga ćemo imati informacije i za medije - rečeno je "Vestima" u ambasadi Srbije u Rumuniji.
Prema rečima očevidaca i policijskim navodima, nesreća se dogodila kada je radnik po ugovoru Andrej - Kristijan Karamelea (22), vozilom uleteo u grupu ljudi na mestu gde se radnici obično okupljaju da doručkuju, zapale cigaretu ili popiju kafu.
Taj prostor, kažu zaposleni, nalazi se van pogona, ali je ograđen žicom i pleksiglasom.
Nikom nije poznato ni kako je Rumun autom prišao toliko blizu fabrike.
Pretpostavlja se da je mladić želeo da impresionira radnike koji su imali pauzu za obrok, pa je vozio automobil u krug, kočio da bi se potpisao točkovima i izgubio kontrolu pri brzini od oko 80 kilometara na čas.
Izgubio je kontrolu i uleteo među stolove gde je sedelo oko pedesetak radnika.
Dumitra Andrej Adelin bio je na nekoliko metara od tragedije.
- Video sam da dolazi iz pravca nekih kamiona, odjednom je skrenuo desno i udario direktno u ljude. Žena je podletela pod auto i preminula na licu mesta - kazao je Adelin koji je pozvao policiju.
Karamelea je dobio dozvolu pre godinu i po dana, a rumunski mediji prenose da je imao policijski dosije i spekulišu da je mogući motiv i osveta zbog otkaza.
Žalbe iz Niša i Prokuplja
Pogoni nemačke fabrike Leoni u srpske medije su dospeli uglavnom nakon žalbi radnika iz fabrika u Prokuplju i Nišu. Poslednjih godina zaposleni u toj kompaniji u Prokuplju i Malošištu odlaze na obuku i privremeni rad u fabrike ove nemačke kompanije u Rumuniji i Slovačkoj. Obuka traje najviše tri meseca.
