Može li Srbija remontovati ruske helikoptere?
"Naša zemlja ima potencijal za formiranje regionalnog centra za remont ruskih helikoptera. Ono što nema je stručni kadar i tržište", piše Sputnjik.
O otvaranju remontnog centra za ruske helikoptere u Srbiji govori se više od godinu dana. Poslednja vest o tome glasi da je srpski ministar odbrane Zoran Đorđević najavio da su Rusi zainteresovani da dođu u našu zemlju, kako bi se otvorio novi centar za modernizaciju i remontovanje helikoptera "Mi“, ističući da je i Srbija zainteresovana za to.
- Sve ide u pravcu da to vrlo brzo zaživi. Prvo će to biti jedan mali regionalni centar, koji bi trebalo da izraste kasnije u veliki moderan centar za celu Jugoistočnu Evropu - rekao je Đorđević.
Najbolji kadrovi u penziji
I vojni analitičar Miroslav Lazanski podseća da priča o osnivanju remontnog centra za ruske helikoptere u Srbiji traje već godinu i po dana, pošto veliki broj istočnoevropskih vojski koristi ruske helikoptere, uključujući i neke zemlje NATO-a. Lazanski napominje da bi za takav posao mogao da se osposobi srpski vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović“. Pitanje je, međutim, kaže Lazanski, koliko smo mi sposobni za tako nešto.
- Šta je problem ’Mome Stanojlovića‘? Problem je što su linearno u penziju slati najbolji kadrovi. I inženjeri, i visokokvalifikovani majstori i tehničari, a vi stručnjake za remont aviona i helikoptera ne možete da stvorite za godinu, dve ili tri. To ne mogu da rade klinci, oni mogu da rade neke osnovne poslove, ali to moraju da budu visokokvalifikovani majstori. A mi smo ih slali u penziju onako, đuture, i onda je ’Moma‘ došao u situaciju da remontuje jedan avion ili dva helikoptera godišnje, što je katastrofa - kaže Lazanski.
Da li će okolne zemlje, ali i Poljska, Mađarska, Češka i druge zemlje koje u svom naoružanju imaju ruske helikoptere, pristati da remontuju svoje helikoptere u Srbiji zavisi, kaže Lazanski, od naših kapaciteta, brzine i kvaliteta remonta i da li će Rusi pristati da nam daju tu vrstu licence.
- Rusi ne daju svakome da remontuje. Ako je helikopter proizveden u Rusiji, onda je Rus taj koji daje odobrenje koji remontni zavod može da ga remontuje. Ne može kako se kome svidi - zaključuje Lazanski.
Srbija ima dobro poznate kapacitete, jer su još u vreme SFRJ naši zavodi bili ovlašćeni za remontovanje svih tipova ruskih helikoptera, kaže vojni analitičar Andrija Mlakar.
Ministrova izjava samo je potvrda našeg znanja i iskustva, dodaje Mlakar, ali i on napominje da danas Srbiji nedostaje odgovarajući profesionalni stručni kadar.
- To je ono što u početku može usloviti probleme, jer je za školovanje mehaničara potrebno dve do tri godine. Ali što se tiče regionalnog centra, to je značajan pomak, jer u regionu imamo veliki broj zemalja koje, iako su članice NATO-a, i dalje koriste ruske helikoptere u svom naoružanju - objašnjava Mlakar.
Tržište za regionalni remontni centar, kaže Mlakar, postoji.
- Tri članice NATO-a poseduju ruske helikoptere — Bugarska, Hrvatska i Češka. Hrvatska ima osam neoperativnih helikoptera. Priča da će uskoro stići američki transportni helikopteri izgleda da je na mnogo dalekom štapu i već se polemiše gde bi ruski helikopteri mogli da se održavaju. S obzirom da smo mi u tom segmentu najbolji, mislim da bi bilo najbolje da se to ovde obavi. Da li će to Hrvati prihvatiti, ostaje da se vidi - kaže Mlakar.
Šta dalje?
I analitičar Aleksandar Radić podseća da je u doba SFRJ zavod "Moma Stanojlović“ remontovao ruske helikoptere, a poslednji ciklus remonta helikoptera u tom zavodu završen je prošle dekade. Otvoreno je pitanje šta dalje, kaže Radić, ima li osnove za nastavak remonta zato što su dva helikoptera Mi-17, od kojih je jedan uništen u nesreći, remontovani delom kod nas, a delom u Rusiji.
- Otvoreno je pitanje i da li je u Srbiji svrsishodno otvoriti remontnu liniju — ne centar, to je pretenciozan naziv - zato što govorimo o zavodu koji radi i na drugoj tehnici, jer u ovom trenutku brojno stanje tehnike u RV je jedan helikopter Mi-17, kome bi bio potreban remont u dogledno vreme, a dva nova helikoptera su tek prošle godine uvedena u naoružanje i dugo je do njihovog prvog remonta - objašnjava Radić.
Prema njegovom mišljenju, unutar regiona vrata su zatvorena kad je reč o remontu helikoptera u Srbiji.
- Nekoliko članica NATO-a koristi helikoptere porodice ’Mi‘, ali zbog činjenice da su unutar saveza definisana pravila igre oko korišćenja, naravno da zavod koji se nalazi u nekoj od članica NATO-a ima veliku prednost u dolasku do tog tržišta. U našem regionu, Hrvatska ne pokazuje ni najmanju želju da remontuje helikoptere u Srbiji, Makedonija je dobila pre neki dan dva helikoptera remontovana u Litvaniji, a sada tiho bez obaveštavanja javnosti preduzima obnovu resursa u Ukrajini. BiH se do sada oslanjala takođe na podršku ukrajinskih zavoda. Sve u svemu, da bi ozbiljno moglo da se priča o pokretanju remontne linije u Beogradu, prvo mora da bude jasno gde se vidi tržište - kaže Radić.
Prema njegovom mišljenju, domaće tržište ne postoji, regionalno tržište takođe ne postoji, i potrebno je definisati da li Rusija podrazumeva da sa otvaranjem remontne linije predaje Srbiji deo tržišta ili se, kako Radić kaže, radi o frazama sa naslovnih strana tabloida.
Hrvatska se, prema njegovima rečima, takođe hvalila da, kada se normalizuju odnosi između Zapada i Rusije, može da formira remontni centar na svom terenu. Hrvatska već ima centar za obuku za pilote ruskih helikoptera za zemlje Centralne Evrope, a remontne zavode za ruske helikoptere imaju, pored Litvanije, i Češka, Poljska, Slovačka. Radić misli da bi trebalo sa mnogo opreza govoriti o tome koji je potencijalni prostor na kome mogu da se pronađu ugovori za remont u Batajnici.
