Srbija se neće okrenuti Rusiji: Politika balansiranja u korist Brisela?
Rusija u Srbiji poseduje veliki simbolički kapital i energetski interes, ali Beograd će nastaviti politiku balansiranja, koja više odgovara Briselu, ocenjuju analitičari za "Dojče vele" i ističu da predsednički izbori u nedelju neće ništa promeniti.
"Dojče vele" podseća da su prošle sedmice nemački mediji preneli izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Makalistera koji je za list Velt rekao da "Rusija u Srbiji sledi politiku namerne destabilizacije", kao i to da pokušava da izvrši "masivan uticaj na medije, deo političara, kao i na civilno društvo".
Navodi se i da su mediji pisali o gostovanju šefice evropske diplomatije Federike Mogerini u srpskoj Skupštini koje je propraćeno skandiranjem radikala: "Srbija, Rusija, ne treba nam Unija" i transparentima poslanika Dveri.
Pročitajte još:
* Evo zašto Berlin veruje samo Vučiću
"Dojče vele" ukazuje da poseta Aleksandra Vučića Moskvi uoči izbora postavlja pitanje - da li Rusija vrši uticaj pred glasanje u nedelju? Međutim, analitičari taj uticaj ne vide, kako se ocenjuje, bar ne u neuobičajenoj meri, niti u većoj meri nego što uticaj vrši i Zapad.
Uostalom, pita nemački radio, nije li Vučić u premijerskoj funkciji nedavno obišao i nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja je iznela pohvale koje su Vučiću naklonjeni mediji preneli, ali su prećutali, kako se navodi, doduše blage i diskretne kritike koje je kancelarka iznela zbog dešavanja u Srbiji.
"Dojče vele" citira Dušana Reljića iz berlinske Fondacije "Nauka i politika" koji kaže da je Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i dalje garant da Kosovo neće biti primljeno u tu svetsku organizaciju.
- Svaka vlast u Srbiji, kakav god stav imala prema Moskvi, moraće da uzme u obzir tu činjenicu - smatra Reljić.
On ocenjuje i da Moskva ispunjava prostor koji sve više zjapi slabljenjem pozicije Evropske unije u Srbiji navodeći da "ukočeno" proširenje EU, pogotovo posle finansijske krize i Bregzita, na to ima najviše uticaja, a da je tu i migrantska kriza koja tutnji preko teritorije Srbije.
- Protok migranata ide iz članica EU, Bugarske i Grčke, ka Srbiji. I tamo često zastaje. Srpski građani su ubeđeni da nema odgovarajuće podrške od strane EU - ističe Reljić.
Reljić ipak veruje da će podrška Evropske unije među građanima Srbije opet porasti, ukoliko se konjunktura integracija promeni i Beograd priđe bliže članstvu u EU. Ipak, Reljić, kao i Pavel Kandelj iz Evropskog instituta Ruske akademije nauka, nisu ubeđeni da će se to desiti ubrzo.
Zato ne očekuju nikakve posebne promene ni ako Vučić postane predsednik.
- Srbija će nastaviti sa politikom balansiranja, ali taj balans nije u rusku, već u briselsku korist - zaključuje Kandelj.