Trnovit put do devizne štednje
Po osnovu Zakona o regulisanju javnog duga SFRJ, Srbija se obavezala da će vlasnicima stare štednje u domaćim bankama isplatiti dug, uključujući i državljane svih bivših republika. Međutim, tu se javljaju brojne prepreke. Advokat Borivoj Spremo smatra da država vraća staru štednju, ali pod restriktivnim uslovima.
Pravilo reciprociteta
- Tačno je da prijava za potraživanje može da se podnese i preko punomoćnika, ali se traže originalna dokumenta. To je nepotrebna komplikacija, pre svega zbog činjenice da u bankama postoji službena evidencija, ako ne u NBS, onda u filijalama, ako je regularno postojala. Kako ljudi koji su izbegli u ratu da dostave originalna dokumenta stara više od dve decenije, kada je velika verovatnoća da su uništena - pita se Spremo.
On navodi da zakon ima i odredbu o reciprocitetu, odnosno srpski zakonodavac je izjednačio u pravu na vraćanje stare devizne štednje srpske i državljane bivših jugoslovenskih republika, ali pod uslovom da je to pravo dato i srpskim državljanima u tim državama.
- Oni koji žive u dijaspori moraju biti državljani Republike Srbije. Ako su državljani Hrvatske ili Slovenije, tada će se isplata vršiti samo po principu reciprociteta, a ja nisam siguran da su njihove zemlje donele zakon koji omogućava i vraćanje stare štednje srpskim državljanima koji su imali uloge u njihovim bankama - kaže Spremo.
Obavezan prevod na isti jezik
Problem na koji štediše mogu naići jeste i jezik na kojem su dokumenta izdata. Iako su srpski, hrvatski i bošnjački u suštini isti jezici, neko od službenika može da vrati određeni dokument jer ne zna šta znači, recimo hrvatska reč "promidžba", i da traži da ovlašćeni prevodilac dokument prevede na srpski. To sve poskupljuje postupak podnošenja zahteva za isplatu.
U Upravi za javni dug su nam nezvanično rekli da će to zavisiti od stava Komisije kada bude morala da verifikuje kompletnu dokumentaciju. Kako nam je rečeno iz Slovenije i Hrvatske su već stigle prijave potraživanja sa dokumentacijom prevedenom na srpski jezik.
Tako Srbin, recimo iz Hrvatske, koji je izbegao u inostranstvo i nije srpski državljanin, postaje dvostruki gubitnik.
Prvo je ostavio svoju imovinu zbog rata, a onda kada su bivše jugoslovenske republike naterane da regulišu svoje finansijske razmirice, poput stare štednje, izopšten je iz grupe štediša na koju se to pravo odnosi, jer nije ispoštovan reciprocitet.
I Strazbur nedorečen
Naime, Slovenija i Srbija su odlukom Suda u Strazburu prisiljene da donesu zakone kojima će isplatiti stare štedne uloge, ali je sud izuzeo građane Srbije sa spiska štediša slovenačke Slavija banke.
Razlog nije razjašnjen, ali su stručnjaci tumačili da niko iz Srbije nije pokrenuo postupak za naplatu.
Trošak i za put
Osim što će ljudi koji ne žive u Srbiji morati da dođu lično ili da ovlaste punomoćnika da u njihovo ime podnose zahtev za vraćanje štednog uloga, teško da će se neko od njih opredeliti za poštanske usluge. Naime, tako bi rizikovali da im vredna dokumenta budu izgubljena. Tako trošak za dolazak u Srbiju treba ukalkulisati u trošak, ili obaviti posao u vreme praznika kada većina dolazi u posetu porodici, a službe gotovo da ne rade.Trošak i za put
Osim što će ljudi koji ne žive u Srbiji morati da dođu lično ili da ovlaste punomoćnika da u njihovo ime podnose zahtev za vraćanje štednog uloga, teško da će se neko od njih opredeliti za poštanske usluge. Naime, tako bi rizikovali da im vredna dokumenta budu izgubljena. Tako trošak za dolazak u Srbiju treba ukalkulisati u trošak, ili obaviti posao u vreme praznika kada većina dolazi u posetu porodici, a službe gotovo da ne rade.
Podseća se da se može potraživati štednja koja je položena do 27. aprila 1992. godine, a da se imajući u vidu taj vremenski raspon bespotrebno traže određena dokumenta.
- U velikom broju slučajeva reč je o nosiocima računa koji više nisu među živima, a od njihovih naslednika se traže isti papiri. To je apsurd, jer je dovoljno rešenjem o ostavini da se dokaže da ste naslednik, a ne da se mora dostavljati kopija lične karte umrlog. Teško mi je reći šta će sve postojati kao problem, ali očigledno je da svaka administracija ima pravilo da prvo hrani sama sebe, a da država na ovaj način štiti sebe tako što će ogromnom broju ljudi otežati ili čak onemogućiti ovo pravo - smatra Spremo.
Suđenja ispočetka
Prema ovom zakonu, Srbija ima obavezu da od avgusta 2018. počne da isplaćuje štediše iz cele bivše SFRJ, a reč je o deviznim depozitima od oko 310 miliona evra. U taj iznos uračunata je i kamata do 2016.
Advokat Spremo, međutim, ukazuje da će morati da se ponove svi postupci vezani za isplatu devizne štednje koji su pred sudovima. Takođe da se opet prikupi neophodna dokumentacija. Čak ni izvršna sudska presuda neće moći da se koristi kao osnov za isplatu.
