Utorak 4. 10. 2022.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Nedelja 26.03.2017.
18:01
D. Dekić - Vesti A

Političari i tajkuni rak rana Srbije

Srbija ne može napred bez nacionalnog sistema za podsticanje inovacija kakav su razvijene države uvele pre dve decenije, shvatajući da se profit u svetu sve više bazira na inovativnim proizvodima. U Srbiji inovativnost nikada nije bila centralna tema, pa nema razvijene svesti o tome koliko je važna za razvoj, kaže za "Vesti" dr Zlatko Bodrožić, naučni saradnik Instituta za psihologiju beogradskog Filozofskog fakulteta.

M. Karović
Dr Zlatko Bodrožić

Krivca za kočenje razvoja zemlje vidi u okoštaloj političkoj eliti okrenutoj ličnom, umesto opštem interesu, a ključ za bravu boljitka u svojevrsnoj koaliciji inovatora iz matice i dijaspore sa ljudima unutar srpskih institucija koji su iskreno za napredak.

Kako ste odlučili da budete jedan od onih koji će pokrenuti srpsku inovativnost?
- U Finskoj sam doktorirao u jednom od vodećih centara EU za organizacione inovacije. Bio sam uveren da je moje znanje potrebno Srbiji i došao sam da podržim razvoj nacionalnog sistema inovacija. Posle skoro sedam godina imam i dobrih, ali i loših iskustava. Dobrih sa beogradskom izdavačkom kućom Kreativni centar, kojoj sam pomogao u razvijanju inovativnog modela organizacije, i u Nišu, gde sam bio od pomoći organizaciji koja osnažuje mlade inovatore da razvijaju start up. U Nišu se desio i loš, ali poučan primer. Nordijske zemlje su finansirale odličnu ideju "biznis inkubator centra", ali su važne odluke bile pod uticajem gradske vlasti. Postavili su ljude bez znanja i iskrenog motiva kao menadžere i sve je za nekoliko godina propalo. Ukupno gledano, primera uspešnih udruživanja inovatora i dobronamernih u institucijama do sada ima malo, pa sam shvatio da je to je vrlo mukotrpan proces.

Zbog čega je mukotrpan?
- Presudne za nacionalni sistem inovacija, osim mladih inovatora koje Srbija ima i njihovog donekle dobrog obrazovanja, jesu upravo državne institucije i njihova podrška inovatorima. Institucije u ovom momentu u Srbiji nisu podrška, zbog činjenice da u poslednjih 20 do 30 godina imamo istu političku i ekonomsku elitu. Političari su fokusirani na zapošljavanje rođaka, prijatelja i partijskih članova i tom malom broju ljudi obezbeđuju bolji život, ne gledajući na širi razvoj, a pogotovo ne na inovacije.

Ekspert iz dijaspore

Dr Zlatko Bodrožić je rođen 1972. u Hamburgu, u Nemačkoj, gde je i završio školu i osnovne studije. Doktorirao je psihologiju u Finskoj.

Radi kao naučni saradnik na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predavač na univerzitima u Bonu, Hanoveru i Milanu.

Njegov istraživački rad trenutno je fokusiran na razvoj organizacija i upravljanje inovacijama.

Znači li to da je politička elita žarište srpskog problema?
- Jeste, jer njihovi ljudi u institucijama često nemaju ni znanje ni motiv da nešto pokrenu i razviju. Ako takvu većinu imate tamo gde se vodi država, onda se može desiti da inovator pozove instituciju, pita kako da dobije podršku, a daju mu nepotpune informacije ili odgovor "javićemo se", pa se niko više ne javi. Ima, naravno, i dobronamernih kadrova zaostalih iz ranijih vremena, ili onih koji su na bazi znanja ušli u institucije, ali je istraživanje pokazalo da su u manjini. Sve to govori da je generator problema politička i ekonomska elita.

Na koji način se izboriti sa ovom privilegovanom kastom u društvu?
- Nažalost, nije lako. Naučna istraživanja u zemljama u tranziciji pokazuju da postoje dva mehanizma zaštite tih elita. Prvo, ako i promenite sistem, opet će isti vladati, ne formalno, već iz senke. Drugo, i kada se promeni politička garnitura ljudi, logika i motiv nove garniture često ostaju isti. Ovi mehanizmi su uočeni i u Srbiji, kao i problem da nema neophodne smene sadašnje generacije političara.

Kako srušiti taj bedem kojim se štiti elita?
- Koalicijom inovatora i dobronamernih u institucijama, medijima i javnom životu, koji će podržati inovacije u svim segmentima društva. Ti koji vode zemlju gledajući samo kako da očuvaju poziciju su crna rupa Srbije. Neophodno je stvoriti zdravo jezgro inovatora, a ono postoji u IT sektoru Srbije. Ima ga, recimo, u kompaniji Nordeus i manjim firmama vezanim za nju, u kojima rade ljudi visokog profesionalnog nivoa. Ako ih ojačamo kroz saradnju sa naučnicima i ljudima iz institucija koji iskreno podržavaju inovatore, dolazimo na put napretka, a taj zdravi nukleus će se širiti i dobijati sve veći uticaj u društvu.

Lekovita satira

- Humor može da bude dobro sredstvo protiv stagnacije zemlje i njene elite. U knjizi "Nacionalni park Srbija" kroz humor i satiru je predstavljena situacija u državi, što je psihološki zdravo, jer ne samo da proizvodi smeh, već ima i edukativni element.

Zanimljiva je i pojava mladog političara Ljubiše Preletačevića Belog koji je satirična predstava srpske elite.

Na koji način se može pomoći Srbiji?
- Produkcija delova za mašine i automobile neće biti od naročite pomoći jer su poslovi neinovativni, a plate niske. Ali ako nemačka kompanija reši da u Srbiji kreira deo IT sistema, to su inovativni poslovi. Postoje primeri par kompanija koje su koristile taj model. Povratnik iz Holandije pokrenuo je IT firmu koja radi deo razvoja za holandsku kompaniju i zaposleni odlično zarađuju, pa nemaju potrebe da idu iz zemlje. Takvih primera može da bude mnogo više, jer naši ljudi koji rade u dobrim kompanijama EU bi, ako im se pomogne, otvorili firme i sarađivali sa bivšim kompanijama kao spoljašni partneri. Podrška političara za to je samo medijska, pa je važan nemački projekat posredovanja da mladi inovatori otvaraju male IT firme u Srbiji.

Postoji li interesovanje u dijaspori za razvoj inovacija u matici?
- Mislim da ga ima, ali dijaspora ima loše iskustvo. Naši ljudi su spremni i da pomognu i da ulože, ali neretko naleću baš na one koji neće napredak, već gledaju sopstveni interes, pa rasejanju ostaje samo razočaranje i frustracija.

Mogu li stručnjaci iz dijaspore mogu da utiču na promene u matici?
- Povratak obrazovane dijaspore je šansa da Srbija postane deo grupe inovativnih zemalja, ali je priča povratnika često ista. Dođu sa znanjem, idejama i entuzijazmom, ali su bez podrške institucija i nailaze na zid političkih i ekonomskih krugova. Zato veći deo njih spakuje kofere i ponovo odlazi. Zbog tog začaranog kruga je nemački projekat GIZ-a koji podržava inovacije i povratnike u Srbiju jako važan. Da bi uspeo, moraju da imaju partnere u Srbiji koji će ga podržati.

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2022 © - vesti online