Srbija u ruskom stroju?
Vojska Srbije u septembru će prvi put učestvovati u manevrima Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), vojnom savezu Rusije i još šest bivših sovjetskih republika koji još nazivaju i Istočnim NATO-om.
Srbija je do sada u ODKB učestvovala samo kao posmatrač, a na jesen će na vežbe u Kazahstanu pod nazivom "Neraskidivo bratstvo 2017" prvi put poslati i vojnike, odnosno inžinjerijsku jedinicu, koja će ispuniti zadatke sa još 1.500 pripadnika različitih rodova i službi Korpusa za brzo reagovanje ODKB-a.
Zapad guta knedlu
Pavlovec smatra da je Srbija krajnje važna za EU, ali i za NATO u pogledu geopolitičkog gospodstva na Balkanu i stvaranja bloka antiruskih država.
- Zato je verovatno da će NATO progutati zbližavanje Srbije i ODKB-a, mada će Zapadna alijansa iz toga izvesti određene zaključke. A ako je ranije sfera saradnje Moskve i Beograda bila na periferiji interesovanja Zapada, sada će biti ugrađena u proceduru pregovora o članstvu Srbije u EU - kaže Pavlovec.
Generalni sekretar ODKB-a Nikolaj Bodrjuža još prošlog proleća najavio učešće Srbije u vežbama ove organizacije.
- Srbija ima problema s bezbednošću i naša organizacija je obavezna da pomogne srpskim prijateljima - rekao je tada Bodrjuža, a ruski analitičari zapazili su da njegove izjave izazivaju nezadovoljstvo u nekoliko zapadnih zemalja.
Odnosi Srbije s tom organizacijom potiču iz 2013. kada je naša zemlja dobila status posmatrača, na čemu je insistirao Beograd.
Međutim, Srbija do sada nije forsirala produbljivanje odnosa s ODKB-om iz stalnog opreza prema NATO-u. Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin ukazao je da Srbija ima 22 sporazuma vojnog karaktera o saradnji s NATO-om i samo dva s Moskvom. Sličan je bio i odnos sprovedenih zajedničkih vojnih vežbi.
Beloruski analitičar Jurij Pavlovec zaključio je da je Srbiji važna saradnja s Rusijom koja može da predloži Beogradu mnogo više na planu bezbednosti nego NATO.
Pre svega u pogledu naoružavanja, što je proces koji je prošle godine tekao paralelno.
Pavlovec navodi primer kada je Nacionalna garda Ohaja srpskoj vojsci poklonila nekoliko automobila, dok se s Moskvom dogovara ozbiljna nabavka naoružanja, aviona, helikoptera raketnih sistema S300, u šta se uključila i Belorusija.
- Ali, Srbija se nije odrekla evrointegracija i ona zazire da ide na najdublju saradnju s Rusijom. Zato je ODKB izabrana da se kroz strukture te organizacije izgrade ozbiljniji odnosi s Moskvom. Rusija je silni vojni saveznik koji ne diktira svoje uslove Srbiji, ali će onemogućiti ponavljanje scenarija iz 1999. godine - zaključuje Pavlovec.
Protiv NATO-a i obojenih revolucija
Proklamovani cilj ODKB jeste obezbeđivanje mira i stabilnosti i odbrana nezavisnosti članica na kolektivnoj osnovi.
Organizacija i članice jedna drugoj garantuju teritorijalnu celovitost i suverenitet, a prioritet je da se to čini političkim sredstvima.
Kavkaski rat
ODKB je 1994. u uzbekistanskoj prestonici Taškentu osnovalo devet bivših sovjetskih republika, a organizacija je potom mirno dopustila da tri države izađu iz članstva.
Međutim, Gruzija je predaleko otišla kada je objavila da joj je cilj članstvo u NATO na koji se oslonila u pokušaju da vojnom silom povrati građanskim ratom otcepljene Južnu Osetiju i Abhaziju. To je 2008. dovelo do Kavkaskog rata s Rusijom.
Gruzijska armija od 100.000 ljudi koje su obučavali i opremali Amerikanci jer su im služili u Iraku, poražena je za pet dana, a Moskva je priznala Abhaziju i Južnu Osetiju.
Lideri članica ODKB-a tada su na samitu podržali Rusiju u "uspostavljanju mira i saradnje u regionu".
Takođe su pozvali i na uspostavljanje bezbednosti Južne Osetije i Abhazije. U deklaraciji su otišli korak dalje s upozorenjem NATO-u: "Ozbiljni konfliktni potencijal narasta u neposrednoj blizini zone odgovornosti ODKB-a. Pozivamo sve članice NATO-a da izmere moguće posledice širenja Zapadne alijanse na istok i razmeštanja raketnog štita."
Pamet ispred sile
Daleko veće iskušenje za ODKB je donela 2010. kada je Kirgizija ušla u građanski rat u kom su se sukobili Kirgizi i Uzbeci.
Naime, pet godina ranije u Revoluciji lala, jednoj od takozvanih obojenih revolucija koje organizuje Amerika, na vlast je došao predsednik Kurmanbek Bakijev.
On je 2010. svrgnut u neredima izazvanim cenama energenata koji su prerasli u građanski rat. ODKB je odbio da interveniše uprkos pozivu novog predsednika Roze Otunbajeve.
Međutim, Moskva je smatrala da bi njeni vojnici samo raspalili etničku netrpeljivost i rat, pa je ODKB pomagao vlastima u hvatanju vođa sukobljenih grupa, presecanju dejstava terorističkih organizacija koje su raspaljivale rat iz Avganistana, a takođe i puteva heroina kojim je sve finansirano.
Posledica je bila da se Uzbekistan 2012. povukao iz članstva. Predsedniku Islamu Karimovu se nije svidela organizacija koja ne brani postsovjetske autoritarne režime, pošto je sam bio na vlasti od 1990. do smrti 2016.
Zamrznuti mir
Jermenija kao i Srbija nema zajedničku granicu s Rusijom i okružena je neprijateljski nastrojenom Turskom, Gruzijom i Azerbejdžanom. Pri tom, Jermenija je devedesetih preotela od Azerbejdžana oblast Nagorno Karabah naseljenu Jermenima i okolne zone. Bogati Azerbejdžan izvozi energente preko Rusije i zavisi od njenog naoružanja i rezervnih delova. Jermenija ima na svojoj teritoriji vojnu bazu Rusije od koje dobija oružje pod povoljnim uslovima, slično kao Srbija, a sve to obuzdava obnavljanje rata.
Od marša do juriša
Prošlogodišnji manevri u Belorusiji izvedeni su po scenariju da je ODKB dobila mandat UN da uspostavi mir u nekoj zemlji, što je izazvalo jezu u Ukrajini.
Naime, u vreme aneksije Krima, Rusija je duž 1.536 kilometara granice s Ukrajinom rasporedila veliku silu, a na kupolama tenkova su ispisali "Mirovne snage". Time su odvukli veći deo ukrajinskih jedinica od Krima na istok.
Scenario vežbi u Kazahstanu nije poznat, ali je verovatno sličan prošlogodišnjim kada je takođe učestvovalo 1.500 vojnika i oko 300 jedinica borbene tehnike.
- Transport avionima jedinica i materijalnih sredstava u naznačeni rejon.
- Formiranje i obezbeđenje kolona i izviđanje maršruta.
- Blokiranje puteva, odbrana kolona od napada i izlaz ispod vatre protivnika.
- Zauzimanje važnih objekata, dekontaminacija, nuklearno, hemijsko i biološko izviđanje.
- Sadejstvo s lokalnim vlastima u zauzmanju zgrada i oslobođenju talaca.
- Helikopterski desant i razoružavanje neprijateljskih grupa.