Reporter "Vesti" u Gračanici: Goreli su i crkve i nebo
Navršilo se 13 godina od martovskog pogroma na Kosovu. Strah se još oseća, jer taj 17. mart 2004. za Srbe nije prošao. Ljudi žive u neizvesnosti, poluistinama i ne znaju šta im sutra donosi, ni kada će to isto da se dogodi.
U Gračanici je parastosom i akademijom "Da se ne zaboravi" u Domu kulture obeleženo sećanje na martovski pogrom.
Venci i za nestale
U porti manastira Gračanica juče su se okupile porodice i zvaničnici. Nakon parastosa krenula je povorka do Doma kulture. Ispred spomenika s fotografijama nestalih položeni su venci. Na akademiji se okupljenima obratio arhimandrit Ilarion, predstavnici porodica žrtava...
Bezgranična obest
- To je sinonim za etničko čišćenje Srba na Kosmetu. Pogrom nad Srbima se događa od 1998. godine i napravedni bi bili da zaboravimo sve što se događalo od tada - kaže Gordana Đikanović iz Udruženja kosmetskih stradalnika koja je 2004. već bila na izbegličkoj adresi, umesto u rodnoj Prištini.
Ona kaže da Srbi nisu mogli da veruju dokle može da ide obest. Iznenadili su ih jedino nemoć ili nehtenje međunarodne zajednice koja je raspolagala velikim snagama.
Bukvalno su se povukli i pustili Albance da rade šta hoće.
- Sećam se crkava koje gore, domaćinstva u haosu. Sećam se svinja obešenih u naselju Svinjare! Moj zavičaj, moje nebo je gorelo - seća se za "Vesti" Radmila Vulićević - Todić, pesnikinja iz Prištine.
Da im se nešto crno sprema Srbi iz Čaglavice nadomak Prišine naslutili su još 15. marta kada je u Čtom selu ranjen dečak Jovica Ivić i u teškom stanju prenesen u bolnicu u Severnoj Kosovskoj Mitrovici. Nasilje je najduže trajalo u Čaglavici, na koju je krenulo oko 10.000 Albanaca.
Neposredni svedok, tih događaja bio je Đorđe Jevtić, tada novinar "Tanjuga" i "Jedinstva".
Džaba sve!
Prognanik iz Peći Maslar Budimir, kaže da se pogromi Srba na Kosovu i dalje dešavaju.
- To je bio kao zapeta puška, organizovano. A danas se i dalje dešava samo mi to ne vidimo, ne objavljuje se, to se ne kažnjava. Džabe govorimo, džaba sve. Tada su međunarodne snage, kao što su i danas, na njihovoj stani - kaže Budimir.
Branili se kočevima i vilama
- Čuli smo da je iz Prištine krenula masa Albanaca prema Čaglavici i da je u Mitrovici kenuo napad na sever. Gledao sam kako je naš narod trčao na periferiju Čaglavice da se odupre, uzimali su da se odbrane sve što su stigli: štangle, kočeve, vile. Stiga je Unmik policija i jedinice Kfora, ali bilo ih je tako malo da je kordon razbijen za tren. Albanci su zapalili prve kuće, a te večeri u Čaglavici ih je gorelo 11 - seća se Jevtić.
Vatra se za tren oka proširila širom Kosova. Stigle su informacije da su krenuli na Lipljan, Prizren i druga mesta istovremeno. To je bila vrhunski sinhronizovana akcija u kojoj je učestvovalo 60 do 70 hiljada Albanaca u napadu na sve što je srpsko, na srpsku duhovnost, kulturu, kuće, imanja, ljude.
- Taj 17. mart pamtim po užasnom strahu koji je bio toliko jak da i danas osećamo posledice, a da toga nismo ni svesni - ističe Jevtić.
On konstatuje da se od tada kupuje srpska imovina na potezu od Čaglavice prema Lipljanju, da su potpuno od Srba ispražnjeni Prizren, Uroševac, Peć, Đakovica, da ih više nema u Bresju, Kosovu Polju, Obiliću...
Odlazak lava iz Čaglavice
Čaglavica je juče bila u suzama. U svojoj 50-oj godini iznenada je preminuo Gradimir Denić, koji je tog 17. marta 2004. ostao na svom ognjištu i svake godine vodio računa da se obeleži taj dan.
Gradimir je rođen 1967. godine od oca Branislava i majke Mileve. Bio je oženjen Sonjom, imaju ćerke Olju i Miicu, a nedavno je postao deda.
Svake godine o svom trošku organizovao je vatromet za Božić, brinuo o dečjem igralištu, napravio koš, trudio da se mališani osećaju srećno, a stari slobodno.
Suprotstavljao se nepravdi, borio se kao lav da Srbi ostanu i opstanu.
- U ovom selu nikad nam neće biti isto. Nedostajaće nam njegova energija i volja i želja da ulepša ovo selo. Neće nam nikada više biti isti Božić kada je vatrometom uveseljavao pre svega decu, ali i nas odrasle, a na daleko se o tome pričalo. Bez njega više neće biti isti ni ovaj nesrećni 17. mart, dan kada se suprostavio onima koji su krenuli da nas satru - kaže njegov prijatelj, novinar Budimir Ničić.
Gradmir Denić je bio čest sagovornik i prijatelj našeg lista i zahvaljajući njemu naši čitaoci saznavali su istinu.
- Naš život već godinama liči na rijaliti šou u režiji NATO pakta, EU i političkih magova iz centralne Srbije. Mi smo zatvoreni u geto, ograničeni su nam sloboda kretanja, političke i pravne slobode, uskraćeni smo za normalno školovanje i zdravstvo. Treba samo doći na Kosovo, pričati s narodom i svima će sve biti jasno - govorio je Denić za naš list.
Mi u "Vestima" i u tvoje ime nastavićemo da pitamo sve odgovorne za težak život Srba na KiM.
