Talas migranata zapljusnuće Balkan
Nakon pretnji turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će Turska pustiti milione migranata prema Evropi, Hrvatska je u strahu od velikog priliva izbeglica koji može izazvati i nove sukobe na Balkanu.
Demograf Stjepan Šterc za hrvatske medije ističe da takve pretnje treba ozbiljno shvatiti.
- Ta priča se neće tako jednostavno završiti i sigurno je da o tome treba ozbiljno razgovarati. Pitanje migracija i njihovo usmeravanje prema Evropi biće jedno od ključnih u doglednoj budućnosti. S obzirom na specifičnost, dužinu i otvorenost svoje granice prema susednim zemljama, Hrvatska se gotovo ne može ozbiljnije postaviti kao, na primer, Slovenija i Mađarska. To je pitanje organizovanosti samog MUP-a, a ne čini se da je to postavljeno na strateškoj razini ozbiljnosti kao u zemljama severnije od Hrvatske - rekao je Šterc.
Politikolog Vedran Obućina istakao je da bi veći priliv izbeglica mogao uticati i na predsedničke izbore u Srbiji.
Sve više "zaglavljenih"
Balkanskom rutom je od njenog zatvaranja prošlo između 170.000 i 180.000 migranata, a od početka migrantske krize više od milion i po izbeglica. Trenutno se u Srbiji nalazi oko 7.900 migranata, od čega je više od jedna trećina mladih uzrasta do 18 godina. Sve je veći broj onih koji su u Srbiji "zaglavljeni" više od godinu dana.
- Ako bi se hipotetički, s lepšim vremenom i dogodilo da dođe do kretanja stanovništva, mislim da će ono opet biti nalik onom prethodnom, kada su se oni grupisali na grčko-makedonskoj granici. Ako dođe do većeg priliva, to bi moglo da dovede do teških političkih posledica na celom Balkanu, pre svega u Makedoniji, kao dodatna tačka u tamošnjem haosu - naveo je Obućina.
On je istakao da Makedonija nema vladu, te bi predsednik trebalo da uvede vanredno stanje.
I direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović ističe da bi se Srbija našla u problemu ukoliko bi Turska pustila izbeglice ka Evropi.
- Takve okolnosti nam svakako neće ići na ruku. I bez toga, očekuje se s prolećem povećan broj migranata. Srbija se generalno ništa ne pita. Migrantskom krizom u Srbiji upravlja pre svega Mađarska i Hrvatska, tako da bi to prvo trebalo da rešavamo, a tek onda da brinemo o mogućoj situaciji koju će izazvati turske pretnje. Ukoliko Turska pusti migrante, to će samo pojačati već napetu situaciju sa Mađarskom - rekao je Đurović.
Mađarski zid
Prema zvaničnim podacima, Mađarska na svoju teritoriju svakog dana pušta svega deset migranata. Svi migranti koji budu zetečeni na teritoriji Mađarske bez dokumenata koji omogućavaju boravak u toj zemlji biće vraćeni preko granice. Vojska Mađarske je izgradila vojnu bazu u blizini graničnog prelaza sa Srbijom na Kelebiji, a do proleća se planira izgradnja još tri vojne baze. Mađarska je na 170 kilometara granice sa Srbijom izgradila pograničnu ogradu, kao i na 136 kilometara na granici sa Hrvatskom, da bi sprečila nelegalni ulazak migranata.
Republički komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić istakao je da je situacija u Srbiji sa migrantima trenutno stabilna.
- Tokom leta se svakako očekivao veći priliv migranata koji sa lepšim vremenom kreću na put, ali ukoliko Turska otvori vrata ka Evropi, to bi stvorilo dodatne probleme. Srbija se nalazi na udaru odluka Mađarske i ostalih okolnih zemalja. Nama bi čak i lakše bilo kada bi se znalo da je ruta definitivno zatvorena, kada ni tih 10 migranata dnevno ne bi moglo da uđe u Mađarsku.Onda bi i u Avganistanu, Pakistanu ljudi znali da ne treba da kreću na put jer nema prolaza ka Evropi - rekao je Cucić.
On je dodao da se Srbija u odnosu na sve komšijske zemlje prema migrantima ponaša veoma humano, ali se nada da to neće biti zloupotrebljeno.
- Smeštajni kapaciteti se povećavaju, uslovi su odlični, i za sad, nema razloga za brigu - zaključio je Cucić.
Osim Srbije i Hrvatske, i Slovenci su zabrinuti zbog mogućih sukoba koji bi mogli izbiti na Balkanu zbog migrantske krize.
- Trebalo bi na evropskim spoljnim granicama učiniti sve kako bi Balkan bio zaštićen od konflikata i Šengen od raspada. Ako bi se balkanska ruta ponovo otvorila, izbili bi novi konflikti u regionu. Ako previše ilegalnih migranata dođe, sve zemlje će zatvoriti svoje granice što vodi ka svađama - istakao je premijer Slovenije Miro Cerar još u septembru prošle godine.
Super smo mi
Vlada Srbije nema nameru da povećava kapacitete za smeštaj migranata izjavio je juče ministar za rad, zaopošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin dodajući da ne vidi potrebu da se gradi novi prihvatni centar u Aleksincu ili bilo kom drugom mestu.
Rat Ankare i Evrope
Nakon što su holandske vlasti zabranile sletanje aviona turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua u Roterdam, izbio je pravi diplomatski rat između Turske i Holandije.
Ministar je trebalo da govori na skupu na kome se traži podrška turskih građana za predstojeći referendum u Turskoj o proširenju predsedničkih ovlašćenja, međutim, kako je naveo gradonačelnik Roterdama Ahmed Abutaleb, takav skup bi izazvao rizik za javni red i bezbednost.
Pročitajte još:
* Nacisti protiv Osmanlija: Da li je izvestan sukob Nemačke i Turske?
* Čavušoglu: Nećemo podleći pritiscima fašista poput Vildersa
Nakon toga, Turska je zapretila otkazom sporazuma sa EU o migrantima, čime bi svi nelegalni migranti iz Grčke bili vraćeni u Tursku.
- Mi sporazum možemo jednostrano okončati. Još nismo obavestili naše sagovornike (EU), sve to je u našim rukama. Već sada možemo da kažemo - nećemo ga više sprovoditi, gotovo je.
Ne treba nam ničija dozvola - rekao je Čavušoglu.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan, kritikovao je Holanđane kao nacističke ostatke i fašiste.
- Možete da zaustavljate avion našeg ministra koliko hoćete, ali da vidimo kako će vaši avioni od sada dolaziti u Tursku. Holandska vlada ne poznaje politiku i diplomatiju, to su kukavice - rekao je Erdogan.
Pored Holandije, i Nemačka je zabranila skupove u svojoj zemlji povodom referenduma u Turskoj, zbog čega je Erdogan istakao da je Merkelova nije ništa drugačija od Holanđana, uporedivši je čak s nacistima.
To je zgranulo Berlin.
