Spomenik junaku sa Majevice
Na mesnom groblju, na jednom lepom bregu u srcu sela Bušnje, Mesna zajednica Gotovuša, sedam kilometara udaljenog od Pljevalja, od prošlog leta blista jedan novi, neobični spomenik sa velikom tamnom petokrakom na pokrovnoj ploči i malom, crvenom petokrakom zvezdom na piramidi.
A na crnoj mramornoj ploči stoji poruka:
"Matić Radovanov Drago, rođen 1925, selo Brodac - Bijeljina, zemljoradnik, borac 15. majevičke brigade, poginuo od strane njemačkih i kvislinških snaga 27. juna 1944. godine na Velikom kršu - Bušnje. SF - SN ("smrt fašizmu - sloboda narodu", napomena B.S). Poštovaoci".
Profesor čuva istinu
- Ovaj mladi čovek je dao život za slobodu i svoju mladost za večnost ostavio u našem selu - kaže profesor Milorad Mišo Zečević, neumorni čuvar borbenih tradicija i borac za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi, ne samo u pljevaljskom kraju.
Ne znamo, nažalost, ništa više o ovom junaku sa Majevice, da li danas ima neko od njegove rodbine, ali je to što je ovde prolio svoju momačku krv i pao za našu slobodu, nas obavezalo da ga nikad ne zaboravimo.
Otkazana priredba
Zanimljivo je da su njegovi saborci, dok je Matić sa drugovima držao položaj na Velikom kršu, pripremali priredbu i nameravali da za borce i meštane baš te noći, uoči Vidovdana, u ovdašnjoj školi izvedu program za meštane i borce. Priredba je, naravno, otkazana čim se saznalo da je Matić poginuo.
Da i posle 73 godine pomno čuvamo uspomenu na njega, a preko njega i na sve druge koji su ostali na branicima slobode i mnogima se ne zna ni groba ni mramora i odavno su, nažalost, zaboravljeni.
Tih junskih dana 1944. godine, Petnaesta majevička brigada je držala položaje u ovim karajevima naspram putnog pravca Pljevlja-Čajniče, kojim su se povlačile nemačke jedinice, a odstupnicu im štitile kvislinške snage četnika i muslimanske milicije.
Drago Matić je sa nekoliko drugova držao položaj na Velikom kršu, kamenitoj uzvišici, nedaleko od mesnog groblja u selu Bušnje.
Grob ispod kruške
- Uoči Vidovdana, 27. juna, neprijateljski mitraljez je pogodio njihov položaj na Velikom kršu. Drago Matić je smrtno ranjen i ubrzo izdahnuo na samom položaju - kazuje dalje profesor Zečević - a njegovi saborci, uz pomoć meštana, privremeno su ga sahranili ispod jedne kruške nedaleko odatle. Posle, kad su partizani odstupili sa ovih prostora, prenet je i sahranjen, ali ne na groblju, jer su se tada ovde još pitali četnici, već pored groblja, a tek po oslobođenju i kad je groblje ograđeno, prošireno i uređeno, i njegov grob se našao u njemu. Iako je na njegovom grobu stajao bezimeni mramor, svi su znali i dobro pamtili, ko tu počiva. Prošle godine smo ipak odlučili da grob obnovimo i uredimo, da postavimo ploču sa natpisom da trajno podseća i naše potomke na Draga Matića koji je životom povezao Majevicu i Ljubišnju, da svi oni koji su ga znali ili čuli za njega, a pogotovu njegova rodbina ako je ima i, njegovi saborci ili njihovi potomci, vide da ga mi pamtimo i nosimo u srcu svome.
- Kad je poginuo Drago Matić, teško je ranjen još jedan njegov saborac - veli profesor Veličko Tošić, koji penzionerske dane provodi u svom lepo uređenom domaćinstvu nedaleko od mesnog groblja.
- Taj je odavde odnesen i kasnije se pročulo da je i on podlegao ranama, ali niko, nažalost nije upamtio ni kako se zvao ni odakle je bio.
Spomen-vašar
U znak sećanja i čuvanja uspomene na Draga Matića, u selu Bušnje je godinama posle Drugog svetskog rata početkom jula organizovan tradicionalni vašar sa sportskim nadmetanjima na kojemu su se osim stanovnika ovog sela okupljali i meštani Jugova, Brvenice, odnosno cele mesne zajednice Gotovuša. Kako je i ovde došlo do velikog raseljavanja i osipanja sela, vašar je vremenom zamro, ali su se entuzijasti ovog kraja dogovorili da ga ožive i svake godine organizuju baš 27. juna, na dan pogibije Draga Matića.
