Smrt vojvode u pomeljari
Vodenica u kojoj se ubio Kosta Vojinović vođa Topličkog ustanka koju su meštani sela Grgure uz pomoć opštine Blace obnovili biće mesto gde će se održavati časovi istorije.
- Vodenicu je trebalo obnoviti odavno jer je u njoj završio svoj život istinski heroj Topličkog ustanka. Crkva koja se nalazi nedaleko od nje u čijoj je porti po sopstvenoj želji sahranjen vojvoda Kosta, biće jedna celina i red je bio da se ovde održi državna manifestacija obeležavanja veka od Topličkog ustanka. Kosta je nesumnjivo heroj kojim se narod Toplice i cele Srbije ponosi - kaže Rade Lazarević, jedan od brojnih meštana koji su radove na renoviranju vodenice doživeli kao veliku čast i ističe:
- Nedaleko od pomeljare u kojoj se vojvoda Kosta borio nalazio se i njegov grob jer je, po svojoj želji želeo da bude sahranjen baš na tom mestu i želju su mu ispunili bugarski oficiri i narod Grgura. Po završetku Prvog svetskog rata Vojinovićev rođak poručnik Vukoje Todorović je iskopao njegove zemne ostatke i sahranio ih pored crkve u večnu kuću heroja i obeležio onako kako takvom čoveku i priliči.
Zahvaljujući nekim svojim saborcima koji su predvodili bugarske potere za njim jer su znali sva njegova skrovišta, na kraju, 23. decembra 1917. godine jake bugarske snage su opkolile vodenicu u kojoj se sa četiri ustanika krio teško ranjen i u kojoj su, nakon višečasovne borbe poginuli svi.
Kosta nije želeo da padne u ruke Bugarima te je poslednjim metkom oduzeo sebi život čime je stavljena tačka na Toplički ustanak, ali je vojvoda Kosta Vojinović za sva vremena po herojstvu i ideji ostao upisan u srpsku istoriju.
Jedan od dobrih poznavalaca istorije ovog kraja Zvezdan Milanović kaže.
- Kosta Vojinović je rođen u Smederevu, u činovničkoj porodici Jovana Vojinovića koji je bio iz okoline Vučitrna zbog čega je i Kosta kasnije dobio nadimak Kosovac. Nije bio školovani oficir, ali je nakon izbijanja Prvog svetskog rata kao dobrovoljac pristupio odredu vojvode Vuka sa kojim je stekao četničko iskustvo, a zbog iskazane hrabrosti ubrzo je dobio i čin rezervnog potporučnika.
U početku Toplički ustanak iz 1917. godine koji je bio jedini ustanak naroda u to vreme u Evropi, imao je ogroman uspeh jer su ustanici osvojili i držali veliku slobodnu teritoriju.
Za razliku od mnogih drugih četovođa koji su se predavali Bugarima i Austrijancima i koji su se čak i priključili okupatorskoj vojsci, Kosta je ostao veran ciljevima ustanka do kraja.
Čestit i pravičan junak
Zvezdan Milanović iz sela Spance u svom domaćinstvu, što u staroj kući nasleđenoj od predaka koja je pod zaštitom države, što pod otvorenim nebom ima lični muzej sa nekoliko stotina istorijskih eksponata.
Dobar deo izložbene postavke odnosi se na Toplički ustanak.
Uz to, Zvezdan je i rodbinski vezan za Kostu Vojinovića jer je baba njegove supruge Mile neko vreme bila udata za Kostu.
- U svojoj zbirci predmeta iz tog perioda nemam nijedan lični predmet vojvode Koste. Deda je tvrdio da je sa svojim saborcima svraćao i u našu kuću. Zapravo, Kosta Vojinović je još za života bio legenda ovog kraja i za njega, kao i za sve njegove borce bila su otvorena vrata svake kuće u Toplici. Bio je, prema pripovedanju mojih predaka koji su ga poznavali, a i po priči babe moje supruge Mile junak kojem nije bilo ravnog, čestit, pošten, pravičan - kaže Zvezdan i dodaje:
- Od naroda ništa nije uzimao na silu. Nažalost, izdat od nekih svojih četovođa poginuo je sa svoja četiri saborca u vodenici koja je od moje kuće udaljena pet-šest kilometara. Koliko sam čuo, svi oni koji su ga izdali završili su život u strašnim mukama. Eto, moja kuća je samo jedna u ovom kraju koja čuva uspomenu na vojvodu Kostu Vojinovića.
Pozorište u šumi
U Kostinom srcu i duši smeštena je bila i široka lepeza ljudskog nemira i umetničkog šarma.
- Kad bi se puške utišale vojvoda se sa borcima prepuštao svojoj ljubavi, umetnosti: pisao je pesme, prozne sastave, pa čak i pozorišne dramske komade. Usred šume njegove komade izvodili su borci - kaže Zvezdan Milanović.
